Kada laboratorijski nalazi pokažu povišene masnoće u krvi, jedno od prvih pitanja često je – Da li postoji prirodni lek za holesterol i trigliceride?
Ne postoji jedna namirnica, biljka ili suplement koji može da se izdvoji kao univerzalni „prirodni lek“ za povišen holesterol i trigliceride. Ishrana, fizička aktivnost, regulacija telesne mase i druge životne navike mogu značajno da doprinesu poboljšanju lipidnog profila, ali ono što je dovoljno za jednu osobu ne mora da bude dovoljno za drugu. Kod nekih osoba, u zavisnosti od vrednosti lipida i ukupnog kardiovaskularnog rizika, potrebna je i terapija.
Poslednjih godina sve više se istražuje još jedan važan deo metaboličkog zdravlja – crevna mikrobiota. Posebno je zanimljiva njena povezanost sa integritetom crevne barijere, metaboličkom inflamacijom i drugim procesima koji mogu da budu važni za metaboličko zdravlje.
Gde se u toj priči nalaze probiotici? I možemo li zaista da govorimo o „prirodnom leku“ za holesterol i trigliceride?
Trigliceridi i holesterol su masnoće koje se prirodno nalaze u našem telu. Potrebne su za normalno funkcionisanje, ali kada ih ima previše, postaju rizični po zdravlje. Visoke vrednosti najčešće ne bole, ali vremenom mogu oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara ili problema sa cirkulacijom.
Holesterol i trigliceridi spadaju u lipide, ali nemaju istu ulogu u organizmu.
Redovne analize krvi su jedini način da saznamo da li su holesterol i trigliceridi u granicama normale, jer simptoma često nema. Poznavanje referentnih vrednosti pomaže da se na vreme reaguje i spreče ozbiljniji problemi sa srcem i krvnim sudovima.
Evo okvirnih granica koje se koriste kao orijentir (vrednosti su u mmol/L):
Rezultati lipidnog statusa ne bi trebalo da se tumače samo poređenjem sa jednom univerzalnom „normalnom vrednošću“.
To se posebno odnosi na LDL holesterol. Ciljna vrednost LDL-a zavisi od ukupnog rizik od bolesti srca i krvnih sudova, pa cilj nije isti za zdravu osobu bez dodatnih faktora rizika i za nekoga ko već ima kardiovaskularnu bolest ili pripada grupi visokog ili veoma visokog rizika.
Prema aktuelnim evropskim preporukama, upravo procena ukupnog kardiovaskularnog rizika određuje koliko intenzivno LDL holesterol treba sniziti.
Kada su u pitanju trigliceridi, vrednost ispod 1,7 mmol/L uglavnom se smatra poželjnom. Zato laboratorijski nalaz treba posmatrati zajedno sa godinama, porodičnom anamnezom, krvnim pritiskom, da li je osoba pušač, bolestima i ostalim faktorima rizika.
Osoba se može godinama osećati sasvim u redu, dok se u pozadini tiho gomilaju masnoće koje opterećuju srce, krvne sudove i jetru. Zato se redovne analize krvi preporučuju makar jednom godišnje, čak i kada ne osećate nikakve tegobe.
Ipak, kod već povišenih vrednosti mogu se javiti određeni znaci koje ne treba zanemariti.
Kod vrlo visokih triglicerida (preko 5,0 mmol/L), postoji rizik od pankreatitisa, što može izazvati jak bol u gornjem delu stomaka, mučninu i povišenu temperaturu.
U većini slučajeva, povišen holesterol se otkrije tek na rutinskom vađenju krvi – zato je važno ne čekati simptome, već raditi preventivne kontrole.
Na lipidni profil utiče kombinacija genetike, ishrane, telesne mase, fizičke aktivnosti, životnih navika, određenih bolesti i lekova.
Na povišen LDL holesterol mogu da utiču genetski faktori i obrazac ishrane, naročito veći unos zasićenih i trans masti, dok telesna masa i fizička aktivnost dodatno utiču na ukupni lipidni i kardiometabolički profil.
Uzrok povišenih triglicerida može biti:
Dijabetes i insulinska rezistencija: telo otežano reguliše šećer i masnoće.
Zato je važnije prvo utvrditi zašto su vrednosti povišene nego pronaći namirnicu ili suplement koji obećava da će ih brzo smanjiti.
Ako se pitate kako smanjiti holesterol i tražite prirodni lek za holesterol i trigliceride, najviše dokaza zapravo postoji za nešto mnogo manje spektakularno od jednog čaja ili suplementa – dugoročne promene životnih navika.
Osnovu ishrane treba da čine povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, riba i izvori nezasićenih masti. Posebno su značajna rastvorljiva vlakna, koja se nalaze, između ostalog, u ovsu, ječmu, mahunarkama i pojedinim vrstama voća. Istovremeno je korisno ograničiti unos ultraprerađene hrane, trans masti, velike količine zasićenih masti, dodatih šećera i zaslađenih napitaka. Kod povišenih triglicerida posebno je važno obratiti pažnju na alkohol, dodate šećere, rafinisane ugljene hidrate i ukupni energetski unos.
Redovna fizička aktivnost važan je deo očuvanja kardiovaskularnog i metaboličkog zdravlja. Kao opšti cilj za odrasle preporučuje se najmanje 150–300 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, ili 75–150 minuta aktivnosti visokog intenziteta, odnosno odgovarajuća kombinacija. To ne mora da znači odlazak u teretanu. Brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje i druge aktivnosti koje možemo redovno da održavamo mogu biti deo svakodnevne rutine.
Kod osoba sa prekomernom telesnom masom njeno postepeno smanjenje može da doprinese poboljšanju metaboličkih parametara, uključujući lipidni profil. Cilj zato nisu kratkotrajne restriktivne dijete, već promene koje se mogu održati dugoročno.
Prekomeran unos alkohola može značajno doprineti povišenim trigliceridima. Pušenje dodatno povećava kardiovaskularni rizik, pa prestanak pušenja predstavlja važan deo prevencije kardiovaskularnih bolesti.
Umesto podele hrane na potpuno „dobru“ i „lošu“, korisnije je razmišljati o obrascu ishrane i zameni određenih namirnica boljim izborima.
Kod povišenih triglicerida posebno je važno da obratite pažnju na unos šećera i alkohola.
Ostale životne navike koje pomažu
Kada sve ove navike spojimo, telo počinje da se obnavlja. Vrednosti holesterola i triglicerida padaju bez tableta, samo uz doslednost i prirodan ritam.
Omega-3 masne kiseline EPA i DHA istraživane su u kontekstu lipidnog profila, a mogu da doprinesu snižavanju triglicerida.
Međutim, nisu svi preparati ribljeg ulja isti. Količina EPA i DHA može značajno da se razlikuje među proizvodima, a doze koje se koriste u terapijskom kontekstu ne treba poistovećivati sa nasumičnim uzimanjem bilo kog omega-3 suplementa.
Zbog toga, naročito kod značajno povišenih triglicerida, suplementaciju i odgovarajuću dozu treba da uskladite sa preporukom zdravstvenog radnika.
Ne postoji jedan najbolji prirodni lek za holesterol i trigliceride koji odgovara svima.
Promene životnih navika predstavljaju važan deo prevencije i kontrole poremećaja lipidnog profila, ali kod određenih osoba nisu dovoljne.
To je posebno važno kod osoba sa visokim ili veoma visokim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova, veoma visokim vrednostima lipida ili već postojećom kardiovaskularnom bolešću.
U tim situacijama „prirodno“ ne treba da posmatramo kao alternativu propisanoj terapiji.
Creva nisu samo mesto u kome se hrana vari. Trilioni mikroorganizama koji čine crevnu mikrobiotu učestvuju u složenoj komunikaciji sa organizmom i povezani su sa brojnim procesima važnim za metabolizam, imunski sistem i očuvanje crevne barijere.
Jedna od oblasti koja se poslednjih godina intenzivno istražuje jeste veza između mikrobiote, integriteta crevne barijere i metaboličke inflamacije.
Crevni epitel predstavlja važnu barijeru između sadržaja creva i unutrašnje sredine organizma. Promene u sastavu mikrobiote i određeni obrasci ishrane mogu da budu povezani sa narušenom funkcijom ove barijere.
Kada je njena propustljivost povećana, bakterijske komponente poput lipopolisaharida (LPS) mogu u većoj meri dospeti u cirkulaciju. Povećano prisustvo bakterijskih endotoksina u krvi u ovom kontekstu opisuje se kao metabolička endotoksemija.
Ovaj proces se istražuje zbog povezanosti sa hroničnom inflamacijom niskog intenziteta, insulinskom rezistencijom i drugim metaboličkim poremećajima.
To, međutim, ne znači da je „propustljivo crevo“ jedan uzrok povišenog holesterola i triglicerida. Metabolizam lipida je mnogo složeniji, a mikrobiota predstavlja samo jedan od faktora koji se istražuju.
Kada govorimo o probioticima i metaboličkom zdravlju, važno je imati u vidu da nemaju svi probiotski sojevi iste efekte.
Efekti probiotika su soj-specifični. Rezultat koji je u kliničkom istraživanju dobijen za jedan konkretan soj ne može se automatski pripisati drugoj bakteriji, drugom soju ili svakom proizvodu koji na pakovanju ima reč „probiotik“.
Zato pitanje nije samo „da li probiotici deluju“, već koji soj je ispitivan, u kojoj dozi, kod koje populacije i za koji konkretan ishod.
Bifidobacterium animalis subsp. lactis B420 jedan je od probiotskih sojeva koji je privukao pažnju istraživača zbog svoje moguće uloge u očuvanju integriteta crevne barijere i metaboličkom zdravlju.
Preklinička istraživanja ukazala su na efekte povezane sa integritetom crevne barijere, bakterijskom translokacijom i pojedinim inflamatornim parametrima.
B420 je ispitivan i u randomizovanom kliničkom istraživanju kod odraslih sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću, u kojem su praćeni telesna masa, količina masnog tkiva i drugi parametri povezani sa gojaznošću.
Ovi nalazi su posebno zanimljivi jer ukazuju na značaj crevne mikrobiote i crevne barijere u široj slici metaboličkog zdravlja.
NutriBiotic Fit sadrži kombinaciju pet probiotskih sojeva sa ukupno 15 milijardi CFU, uz prebiotik inulin, vitamin B6 i hrom.
Probiotsku kombinaciju čine:
Među njima je B420 posebno interesantan za ovu temu zbog istraživanja njegove uloge u očuvanju integriteta crevne barijere i metaboličkom zdravlju.
Formula sadrži i inulin, prebiotičko vlakno koje može služiti kao supstrat određenim korisnim bakterijama crevne mikrobiote.
Pored probiotsko-prebiotičke komponente, NutriBiotic Fit sadrži vitamin B6 i hrom. Ovakva formulacija omogućava da se proizvod posmatra u širem kontekstu podrške crevnoj mikrobioti i metaboličkom zdravlju.
Kombinacijom probiotskih sojeva, prebiotika i odabranih mikronutrijenata, NutriBiotic Fit pruža podršku crevnoj mikrobioti i metaboličkom zdravlju.
Promene životnih navika imaju važno mesto u kontroli lipidnog profila, ali nisu zamena za terapiju kada za nju postoji indikacija.
Savremene evropske preporuke intenzitet snižavanja LDL holesterola određuju prema ukupnom kardiovaskularnom riziku. Kod osoba visokog i veoma visokog rizika odgovarajuća terapija ima važnu ulogu u smanjenju rizika.
Posebno je važno da se konsultujete sa lekarom ako su vrednosti izrazito povišene, postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih bolesti, postoje druge bolesti ili faktori rizika ili je terapija već propisana. Ako već uzimate lekove za snižavanje lipida, terapiju ne treba samostalno da prekidate, niti da menjate suplemente na svoju ruku.
Kada govorimo o povišenom holesterolu i trigliceridima, retko postoji jedno rešenje koje pravi razliku. Ishrana, fizička aktivnost, telesna masa i druge životne navike deluju zajedno, a sve više istraživanja pokazuje koliko je metaboličko zdravlje povezano i sa procesima koji se odvijaju u crevima.
Zato je korisnije da na „prirodni lek“ ne gledamo kao na jednu namirnicu ili suplement, već kao na širi pristup zdravlju. Briga o crevnoj mikrobioti i izbor probiotskih sojeva za koje postoje konkretna istraživanja mogu da budu deo tog pristupa, uz navike i terapiju koje su prilagođene potrebama svake osobe.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Ne postoji jedna namirnica ili suplement koji može brzo i pouzdano da snizi holesterol i trigliceride kod svih osoba. Najvažnije su promene ishrane, redovna fizička aktivnost, regulacija telesne mase i ograničavanje alkohola, dok kod osoba sa većim kardiovaskularnim rizikom može biti potrebna i terapija.
Prednost treba dati povrću, voću, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama, ribi i izvorima nezasićenih masti. Kod povišenih triglicerida posebno je važno ograničiti alkohol, dodate šećere i rafinisane ugljene hidrate, dok kod povišenog LDL holesterola treba obratiti pažnju na unos zasićenih i trans masti.
Efekti probiotika su soj-specifični, pa se rezultati istraživanja jednog probiotskog soja ne mogu pripisati svim probioticima. Za pojedine sojeve postoje klinička istraživanja u kontekstu lipidnog profila, ali se svaki soj mora procenjivati prema dokazima za konkretan ishod.
Bifidobacterium animalis subsp. lactis B420 je probiotski soj koji je privukao pažnju istraživača zbog svoje moguće uloge u očuvanju integriteta crevne barijere i metaboličkom zdravlju. U istraživanjima su praćeni njegovi efekti na crevnu barijeru i prolazak bakterijskih komponenti kroz nju, dok su u kliničkom istraživanju kod osoba sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću praćeni i parametri poput telesne mase i količine masnog tkiva.
Ovi rezultati su posebno zanimljivi jer ukazuju na značaj crevne mikrobiote i crevne barijere u široj slici metaboličkog zdravlja.
Odluka o terapiji ne donosi se samo na osnovu jedne vrednosti holesterola. U obzir se uzimaju LDL holesterol, ukupni kardiovaskularni rizik, godine, druge bolesti i faktori rizika, porodična anamneza i eventualno već postojeća kardiovaskularna bolest. O potrebi za terapijom odlučuje lekar.
Suplementi mogu imati svoje mesto kao deo šireg pristupa metaboličkom zdravlju, uz odgovarajuću ishranu, fizičku aktivnost i druge životne navike. Njihov značaj zavisi od sastava proizvoda i dokaza koji postoje za njegove pojedinačne sastojke, ali i od individualnih potreba osobe.
