Ručali ste, vratili se obavezama i odjednom vam je teško da držite oči otvorene. Hrana je trebalo da vam pruži energiju, a vi biste najradije legli i odspavali. Da li vam ova situacija zvuči poznato? Verovatno ste se onda pitali je li problem u obroku, neprospavanoj noći, ili pak možda u šećeru u krvi.
Pospanost i umor posle jela javljaju se kod mnogih. Ipak, za njih nemamo samo jednog krivca na otpuženičkoj klupi. Oni mogu da se jave nakon što pojedete nešto, ali mogu da budu povezani i sa dnevnim ritmom budnosti i manjkom sna.
Dakle, ovi simptomi sami po sebi nisu dokaz insulinske rezistencije niti pada šećera u krvi. Važno je koliko su pospanost i umor izraženi, koliko često se javljaju i da li je prate druge tegobe. U nastavku pročitajte detaljnije zašto se javljaju i u kojim slučajevima treba ipak da posetite lekara.
Pospanost je potreba za spavanjem – sklapaju vam se oči i mogli biste da zadremate. Umor je osećaj iscrpljenosti i manjka energije, koji može da postoji i bez potrebe za snom. Ova dva osećaja mogu da se jave zajedno, ali nisu isto.
Nekome se nakon obroka samo malo prispava, dok druga osoba teško održava pažnju, ili ima osećaj da nema snage da nastavi dan. Zato je prvi korak da razjasnite šta zapravo osećate.
Ako osećate vrtoglavicu, drhtanje ili izrazitu slabost, važno je da te tegobe ne svedete na „običnu pospanost“ koja će da prođe sama od sebe.
Dodatno, nemojte da posle svakog ručka preispitujete svaki zalogaj. Mnogo više ćete uočiti ako se zapitate – da li vam se ovo događa samo nakon određenih obroka, ili ste pospani tokom celog dana?
U ranom popodnevu kod nekih ljudi prirodno raste sklonost ka spavanju. Taj pad budnosti može se javiti čak i bez ručka, zbog čega nije uvek opravdano okriviti obrok.
Razmislite da li vam se spava približno u isto vreme i kada ručate ranije ili kasnije. Takvo zapažanje ne postavlja dijagnozu, ali pomaže da razlikujete pospanost povezanu sa dobom dana od tegoba koje dosledno prate obrok.
Ako ste spavali kratko ili se često budili, ručak može da bude trenutak kada posebno primetite već postojeću pospanost. Pogledajte i ostatak dana i zapitajte se da li teško ustajete, zevate tokom jutra ili biste zaspali čim se umirite?
Nedovoljno sna i poremećaji spavanja mogu da doprinesu dnevnoj pospanosti. Zato je važno da uz ishranu razmotrite i kvalitet odmora. Ponekad problem nije ono što ste pojeli za ručak, nego noć koju ste proveli pre njega.
Obrok može da pojača pospanost, ali nije opravdano svu odgovornost pripisati jednoj namirnici. Pojedina eksperimentalna istraživanja beležila su različite reakcije nakon obroka sa različitim odnosom masti i ugljenih hidrata. Njihovi rezultati ne daju jednostavno pravilo da su ugljeni hidrati uvek glavni uzrok.
Zato posle jednog ručka ne treba olako zaključiti da vam hleb, pirinač ili testenina „ne odgovaraju“. Pogledajte celu situaciju: veličinu porcije, druge namirnice, piće, prethodni san i vreme obroka.
Veza može da postoji, ali pospanost nije pouzdan pokazatelj vrednosti šećera u krvi. Na osnovu osećaja umora ne možete znati da li je glukoza visoka, niska ili u normalnom rasponu. Čak se i tegobe koje ljudi pripisuju „padu šećera“ ne podudaraju uvek sa stvarno niskom glukozom.
Važno je razlikovati dva opisa: „posle ručka mi se malo spava“ i „nekoliko sati nakon jela počinjem da se tresem, preznojavam i osećam izrazitu slabost“. Drugi obrazac zaslužuje medicinsku procenu.
Reaktivna, odnosno postprandijalna hipoglikemija označava pad glukoze nakon obroka, najčešće u periodu do četiri sata nakon jela. Mogu je pratiti drhtavica, znojenje, glad, lupanje srca, vrtoglavica ili slabost.
Simptomi sami ne potvrđuju hipoglikemiju. Lekar procenjuje da li se javljaju uz nisku glukozu i da li se povlače kada se ona vrati u normalan raspon. Zato je korisno zapamtiti kada su počeli i šta ste osećali, umesto unapred zaključiti da imate „reaktivan pad šećera“.
Kod osoba koje koriste insulin ili određene lekove za dijabetes, hipoglikemija može biti povezana sa terapijom. Dozu ne treba samostalno menjati.
Sama pospanost posle jela nije dovoljna za taj zaključak. Ako postoji razlog za sumnju, procena se zasniva na zdravstvenoj istoriji, faktorima rizika i odgovarajućim analizama.
Više o ovoj temi možete pročitati u članku o insulinskoj rezistenciji. Ovde je najvažnije da ne pokušavate da procenite nivo insulina prema tome koliko vam se spava nakon ručka.
Ako je pospanost česta ili izražena, pregled ne treba ograničiti samo na ishranu. Pojedini lekovi, alkohol, poremećaji spavanja i druga zdravstvena stanja mogu doprineti dnevnoj pospanosti. Ako je problem počeo nakon uvođenja leka ili promene doze, pomenite to lekaru ili farmaceutu, bez samostalnog prekidanja terapije.
Glasno hrkanje, prekidi disanja koje primeti partner i izražena dnevna pospanost razlog su za razgovor sa lekarom o mogućoj apneji u snu. Čak i kada dovoljno vremena provodite u krevetu, san može da bude isprekidan i nedovoljno kvalitetan.
Ukoliko nakon obroka prvenstveno osećate vrtoglavicu ili kao da ćete se onesvestiti, jedan od mogućih uzroka je pad krvnog pritiska nakon jela, tj. postprandijalna hipotenzija. Ona zahteva medicinsku procenu, posebno kada se javi kod starijih osoba.
Ako je pospanost blaga i povremena, bez drugih tegoba, počnite od nekoliko promena koje možete lako da ostvarite. Menjajte navike jednu po jednu, da biste mogli da primetite šta vam odgovara.
Možda primećujete da ste pospani nakon veoma obilnih obroka? U tom slučaju probajte da za promenu pojedete nešto manju porciju i pratite kako se osećate. Cilj nije da završite ručak gladni, već da pronađete količinu koja vam prija.
Uključite izvor proteina, povrće i odgovarajuću porciju priloga. Na primer, testeninu možete kombinovati sa tunjevinom, pasuljem ili tofuom i povrćem. Uz pirinač dodajte meso, ribu, ili mahunarke.
Ne morate da uklonite omiljenu namirnicu da biste promenili sastav obroka. Ovo su ideje za raznovrsniju ishranu, a ne garancija da ćete sprečiti pospanost.
Ako se osećate dobro, kratka šetnja nakon obroka može da bude način da prekinete dugo sedenje. Počnite od onoga što možete da uklopite u dan, umesto da sebi odmah zadate još jednu veliku obavezu.
Istraživanja pokazuju da je kretanje nakon obroka korisno kod ublažavanja porasta glukoze. To nije isto što i dokaz da šetnja uklanja pospanost, pa pratite sopstvenu reakciju. U svakom slučaju, lagana fizička aktivnost će doneti benefite po zdravlje tela.
Ipak, ukoliko osećate vrtoglavicu ili kao da ćete se onesvestiti, nemojte pokušavati da tegobe ignorišete.
Dodatna kafa može postati svakodnevni odgovor na umor. Međutim, kofein kasnije tokom dana može otežati uspavljivanje, pa naredni dan počinjete sa istim manjkom sna.
Pre sledeće kafe vredi postaviti jednostavno pitanje: da li mi sada treba predah ili mi već danima nedostaje san?
Uz brigu o snu i sastavu obroka, pažnju možete posvetiti i nutritivnoj podršci. NutriBiotic Fit kombinuje probiotske bakterije i inulin sa hromom, koji doprinosi održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi, i vitaminom B6, koji doprinosi normalnom energetskom metabolizmu.
Pratite kada se umor javlja. Zapisivanje i beleške mogu da budu korisniji od nasumičnog izbacivanja namirnica. Tokom nekoliko uobičajenih dana zapišite:
Beleška može da bude sasvim kratka, kao na primer –Spavao šest sati. Ručak u 14 h. Oko 15 h sklapaju mi se oči, bez drugih tegoba. Bio sam pospan i pre ručka.
Drugačiju informaciju daje opis –Dva sata nakon obroka javili su se drhtanje, znojenje i lupanje srca. Takav obrazac treba pomenuti lekaru.
Najkorisnije pitanje nije samo „šta sam pojeo?“ nego i „kada je počelo i šta sam tačno osetio?“
Dnevnik služi da bolje opišete problem, ne da sami postavite dijagnozu. Ako su tegobe izražene, ne čekajte da prikupite nekoliko dana beleški pre nego što potražite pomoć.
U pojedinim situacijama se uz umor javlja i želja za slatkim, a zašto su oni povezani pročitajte detaljnije u našem blogu zašto vam se stalno jede slatko.
Zakažite pregled ako često zaspite tokom dana, pospanost ometa posao i svakodnevne aktivnosti ili se tegobe ponavljaju i pored dovoljno sna. Pomenite i hrkanje ili prekide disanja tokom noći.
Procena je potrebna i kada nakon obroka imate ponavljano drhtanje, znojenje, lupanje srca, vrtoglavicu ili izrazitu slabost.
Gubitak svesti, napad ili izražena zbunjenost zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Osobi koja je bez svesti ili ne može bezbedno da guta ne treba davati hranu ni piće.
Ako vam se sklapaju oči, nemojte voziti, odložite svoje obaveze. Bezbednost je važnija od pokušaja da pospanost „pregurate“, jer je ipak zdravlje na prvom mestu.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Blaga, povremena pospanost posle ručka može biti povezana sa prirodnim popodnevnim padom budnosti, prethodnim snom i reakcijom na obrok. Ako često zaspite protiv svoje volje ili vam pospanost ometa posao i svakodnevne aktivnosti, obratite se lekaru.
Ne treba izbacivati ugljene hidrate samo zbog pospanosti. Istraživanja ne pokazuju da su oni jedini uzrok ove pojave. Obratite pažnju na ceo obrok, veličinu porcije i prethodni san, umesto da posle jednog ručka izbacite hleb, pirinač ili testeninu.
Kafa može privremeno povećati budnost, ali ne rešava uzrok ponavljane pospanosti. Posebno obratite pažnju na vreme kada je pijete: kofein kasnije tokom dana može otežati uspavljivanje i doprineti neispavanosti narednog dana.
Sama pospanost ne potvrđuje pad šećera u krvi. Ako je prate drhtanje, znojenje, lupanje srca, jaka glad ili vrtoglavica, lekar treba da proceni da li postoji hipoglikemija. Važno je proveriti povezanost simptoma sa niskom glukozom, umesto postavljati zaključak samo prema osećaju.
Ako se osećate dobro, kratka šetnja je praktičan način da prekinete sedenje nakon obroka. Kretanje posle jela može ublažiti porast glukoze, ali to ne znači da će ukloniti pospanost kod svakoga. Ako imate vrtoglavicu ili izrazitu slabost, nemojte pokušavati da tegobe rešite šetnjom.
Probiotici mogu pružiti podršku kod određenih probavnih tegoba, a njihov učinak zavisi od konkretnih sojeva i namene preparata. Ako uz umor imate i probavne tegobe, sa lekarom ili farmaceutom možete razmotriti izbor odgovarajućeg probiotika, dok ponavljana pospanost zahteva procenu uzroka.
