Prebiotik: Šta je i koja je razlika između prebiotika i probiotika?

Prebiotik: Šta je i koja je razlika između prebiotika i probiotika?

Verovatno ste već čuli za probiotike dobre bakterije koje čuvaju naša creva i pomažu varenju. Sem njih, u crevima živi i mnoštvo loših bakterija ali i mikroorganizmi koji mogu biti uzročnici raznih bolesti. Međutim, da bi korisne bakterije preživele i obavljale svoj posao kako treba, potrebni su im dobri uslovi, a jedan od glavnih jeste hrana. I tu na scenu stupa prebiotik.

Prebiotici su kao omiljeni obrok za naše dobre bakterije, bez njih, ni najbolji probiotik neće imati pravi efekat. Nažalost, u svakodnevnoj ishrani ih često ne unosimo dovoljno, a to može dovesti do disbalansa mikrobioma, slabijeg imuniteta, problema sa varenjem i još mnogo toga.

U ovom tekstu saznaćete:

– šta su tačno prebiotici,

– po čemu se razlikuju od probiotika,

– u kojim namirnicama ih možete pronaći,

– i kako ih pametno uključiti u svakodnevnu ishranu.

Ako želite da vaše telo funkcioniše bolje iznutra počnite od mikrobioma.

 

Šta su prebiotici?

Prebiotici su vrsta vlakana koja telo ne može da svari, ali su neophodna za ishranu korisnih bakterija u crevima. Zamislite prebiotik kao gorivo za vaš mikrobiom, bez prebiotika, dobre bakterije ne mogu da se razvijaju, razmnožavaju i štite vaše telo.
Dok probiotici unose nove dobre bakterije, prebiotici pomažu da one prežive i funkcionišu. Kada ih redovno unosite, pomažu u:

  • boljem varenju,

  • jačanju imuniteta,

  • smanjenju upalnih procesa,

  • i održavanju zdrave crevne barijere.

Najlepše u svemu? Prebiotici se nalaze u potpuno običnim, prirodnim namirnicama poput luka, belog luka, banana, ovsa i artičoke. Dakle, bez skupih dodataka, samo malo pažnje u tanjiru.

Koje vrste prebiotika postoje?

Nisu svi prebiotici isti. Postoji nekoliko vrsta, a svaki od njih hrani različite vrste korisnih bakterija. Evo najpoznatijih:

Inulin

Nalazi se u: čičoki, artičoki, luku, praziluku, belom luku.
 Potpomaže rast bifidobakterija i smanjuje upalu u crevima.

Fruktooligosaharidi (FOS)

Prisutan u: bananama, špargli, medu.
 Hrani korisne bakterije i poboljšava apsorpciju minerala.

Galaktooligosaharidi (GOS)

Najčešće se nalaze u: mlečnim proizvodima i mahunarkama.
 Posebno važni za razvoj crevne flore kod dece i beba.

Rezistentni skrob

Nalazi se u: skuvanom i ohlađenom krompiru, pirinču i zelenim bananama.
 Ne vari se u tankom crevu, već direktno hrani dobre bakterije u debelom crevu.

Pektin

Nalazi se u: jabukama, citrusima i šargarepi.
 Podržava varenje i smanjuje rizik od upala u digestivnom traktu.

Kako prebiotici utiču na naše zdravlje?

Možda deluju kao sitan detalj u ishrani, ali prebiotici (inulin , pektin i slični ) igraju ogromnu ulogu u tome kako se osećamo iznutra. Kada ih redovno unosimo, oni hrane dobre bakterije, jačaju crevnu barijeru i podstiču niz pozitivnih procesa u telu.

Više korisnih bakterija u crevima

Prebiotici su omiljena hrana za dobre bakterije. Kada ih unosimo dovoljno, one se razmnožavaju i postaju dominantne u crevima. To znači manje prostora za loše bakterije i gljivice, manje nadutosti, manje upala i stabilniji digestivni sistem.

Bolje varenje i apsorpcija hranljivih materija

Zdrav mikrobiom pomaže telu da bolje vari hranu i iskoristi nutrijente iz nje kao što su vitamini B grupe, magnezijum i gvožđe. Bez prebiotika, čak i najzdravija ishrana može ostati „neiskorišćena“, jer telo ne uspeva da sve to dobro apsorbuje.

Jači imuni sistem

Više od 70% imunog sistema nalazi se upravo u crevima. Kada prebiotici ojačaju crevnu floru, imuni sistem bolje reaguje na napade i smanjuje šanse za infekcije, alergije, pa čak i autoimune reakcije. Zdrava creva = stabilan imunitet.

Ravnoteža crevne mikroflore

Danas mnogi ljudi imaju narušen mikrobiom zbog loše ishrane, stresa, lekova i brze hrane. Prebiotici pomažu da se ta ravnoteža vrati: daju prednost korisnim bakterijama, obnavljaju sluzokožu i stvaraju bolje okruženje u crevima.

Gde se nalazi najviše prebiotika?

Dobra vest je da ne morate da tragate za egzotičnim super namirnicama, najviše prebiotika nalazi se u običnim, svakodnevnim namirnicama biljnog porekla. Dovoljno je samo da ih redovno uvrstite u obroke.

Biljna vlakna

Biljna vlakna su najbogatiji i najprirodniji izvor prebiotika. Nalaze se u:

  • luku i belom luku,

     

  • praziluku i špargli,

     

  • čičoki i artičoki,

     

  • brokoliju i kelju,

     

  • jabukama (posebno sa korom),

     

  • šargarepi i cvekli.

     

Ova vlakna se ne vare u vašem sistemu za varenje, već služe kao hrana korisnim bakterijama u crevima. Redovan unos pomaže i varenju i stabilnosti šećera u krvi.

Otporni skrobovi

Otporni skrob je posebna vrsta ugljenih hidrata koja se ne vari u tankom crevu, već direktno dolazi do debelog creva i tamo hrani korisne bakterije, odnosno potpomaže njihov rast.

Najviše ga ima u:

  • zelenim bananama,

     

  • kuvanom pa ohlađenom krompiru,

     

  • kuvanom pa ohlađenom pirinču,

     

  • ovsenim pahuljicama koje stoje u vodi ili mleku („overnight oats“).

     

Ove namirnice su jednostavne za pripremu, a mogu napraviti veliku razliku u balansu crevne flore ako ih redovno uključujete u jelovnik.

Koje namirnice sadrže prebiotike?

Prebiotici nisu nešto što morate da kupujete u kapsulama već postoje u mnogim prirodnim namirnicama koje su lako dostupne. Njihov redovan unos može pomoći zdravlju creva, poboljšati varenje i ojačati imunitet. Evo gde ih najviše ima:

Povrće

Luk, beli luk, cvekla, celer, špargla, praziluk, artičoka
Ovo povrće je bogato inulinom i fruktooligosaharidima – vrstama vlakana koje posebno hrane korisne bakterije. Najbolji efekat ima kada se jede sveže ili lagano kuvano, uz što manje obrade.

Voće

Nezrele banane, jabuke, kajsije, borovnice, kupine
 Voće sa nižim sadržajem šećera i višim udelom vlakana je odličan izvor prebiotika. Jabuke (posebno s korom) i bobičasto voće su sjajan izbor za međuobrok koji čini dobro i mikrobiomu.

Žitarice i mahunarke

Pšenične mekinje, zob, ječam, integralna pšenica, sočivo, leblebije
 Ove namirnice sadrže i vlakna i otporne skrobove. Mahunarke su posebno korisne, jer ne samo da hrane dobre bakterije, već pomažu i u stabilizaciji šećera u krvi.

Ostale namirnice

Med, koren cikorije, paškanat, morske alge
 Cikorija je jedan od najbogatijih prirodnih izvora inulina. Med, kada se koristi umereno, takođe može doprineti balansu crevne flore. Morske alge, koje se sve češće koriste i kod nas, sadrže jedinstvena vlakna koja pozitivno utiču na mikrobiom.

Kakva je razlika između prebiotika i probiotika?

Iako često idu „u paketu“, prebiotici i probiotici nisu isto. Njihove uloge se međusobno dopunjuju, ali imaju potpuno različite zadatke u organizmu.

Prebiotici: Hrana za dobre bakterije

Prebiotici su vlakna i prirodne supstance koje ne vari naše telo, već ih koriste dobre bakterije kao hranu. Kada unosimo prebiotike, pomažemo korisnim bakterijama da rastu, razmnožavaju se i uspešno obavljaju svoju ulogu u crevima. Bez prebiotika, probiotici teško opstaju.

Najčešći izvori: povrće (luk, beli luk, praziluk), voće (nezrele banane, jabuke), integralne žitarice i mahunarke.

Probiotici: Dobre bakterije za vaša creva

Probiotici su žive bakterije koje unosimo putem hrane ili suplemenata, a koje direktno dopunjuju populaciju korisnih mikroorganizama u našim crevima. Pomažu varenju, jačaju imunitet, smanjuju upale i mogu pozitivno uticati na raspoloženje. Međutim, da bi preživeli i razvijali se, potrebno im je „gorivo“ u vidu prebiotika.

Najčešći izvori probiotika: kefir, jogurt, kiselo mleko, kiseli kupus.

 Šta su sinbiotici i kako prebiotici i probiotici rade zajedno?

Sinbiotici su proizvodi koji kombinuju probiotike i prebiotike u jednoj formuli. Njihova prednost leži u sinergiji: probiotici obezbeđuju korisne bakterije za organizam, dok prebiotici služe kao hrana tim bakterijama, pomažući im da se razvijaju i opstanu u crevima.

Kada se koriste zajedno, deluju efikasnije. Probiotici obnavljaju crevnu mikrofloru, dok prebiotici obezbeđuju uslove za njihovu stabilnost i dugoročno delovanje.

Zbog toga se sinbiotici sve češće preporučuju osobama sa osetljivim sistemom za varenje, insulinskom rezistencijom, sindromom propustljivih creva, kao i svima koji žele da ojačaju imunitet na prirodan način.

Koje su prednosti kombinovanog unosa prebiotika i probiotika?

Kada u ishrani spojite prebiotike i probiotike, dobijate sinergiju koja može ozbiljno unaprediti zdravlje. Dobre bakterije (probiotici) dobijaju podršku u vidu hrane (prebiotici), i tako zajedno rade mnogo efikasnije.

Evo najvažnijih koristi ove kombinacije:

Jačanje imuniteta

Zdrav mikrobiom je prva linija odbrane. Kada probiotske bakterije dobiju dovoljno prebiotika da se razvijaju, one jačaju sluzokožu creva i podstiču pravilan odgovor imunog sistema. Rezultat? Manje infekcija, brži oporavak i stabilnija otpornost organizma.

Poboljšanje varenja

Probiotici pomažu razgradnju hrane, dok prebiotici podržavaju njihovo razmnožavanje. Zajedno smanjuju gasove, nadutost, zatvor i dijareju. Digestivni sistem postaje efikasniji i „mirniji“.

Smanjenje upalnih procesa

Mnoge hronične tegobe (kao što su sindrom propustljivih creva, kožni problemi i autoimune reakcije) povezane su sa crevnim upalama. Kombinacija prebiotika i probiotika pomaže u obnavljanju ravnoteže i smanjenju tih upalnih stanja iznutra.

Bolja apsorpcija hranljivih materija

Kada je mikrobiom u balansu, telo mnogo bolje koristi ono što mu dajete kroz ishranu, vitamine, minerale, aminokiseline. To znači više energije, bolji san, jaču kosu, kožu i opšte bolje stanje organizma.

Kako NutriBiotic Fit probiotik može pomoći?

Kroz ceo tekst smo pričali o tome koliko je važna ravnoteža u crevima, kako prebiotici i probiotici zajedno pomažu zdravlju, varenju i imunitetu, i kako mala promena u svakodnevnim navikama može imati ogroman uticaj.

Upravo tu dolazi NutriBiotic Fit – simbiotik jer u sebi sadrži 5 sojeva visokospecifičnih probiotskih sojeva bakterija i prebiotik inulin. Pažljivo je formulisan da podrži zdrav mikrobiom, ali i da deluje tamo gde je najvažnije, iznutra.

Ako želite jednostavno, sigurno i efikasno rešenje za:

  • Bolje varenje i manju nadutost
  • Stabilniji imunitet i više energije
  • Obnovu crevne mikroflore
  • Podršku kod insulinske rezistencije i propustljivih creva
  • Manje upalnih procesa i bolju apsorpciju hranljivih materija

onda je NutriBiotic Fit idealan dodatak tvojoj dnevnoj rutini.

NutriBiotic Fit – Probiotik
 Dodajte ga u svoju svakodnevnicu i pružite svom telu podršku koju zaslužuje, jednostavno, prirodno i iznutra.

NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu

ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA

NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.

Poručite odmah

Najčešće postavljana pitanja

Ako imate često nadimanje, gasove, sporije varenje, smanjenu otpornost na infekcije, promene na koži ili ste koristili antibiotike – postoji velika šansa da vaš mikrobiom nije u balansu. U tim slučajevima, suplementacija može da bude korisna dopuna ishrani.

Prebiotici iz hrane dolaze uz dodatna vlakna, antioksidanse i enzime što ih čini odličnim izborom za svakodnevnu upotrebu. Suplementi su koncentrisani i korisni kad ishranom ne možete da unesete dovoljno nutrijenata ili kada vam treba ciljana podrška.

Prvi efekti (poput smanjene nadutosti ili boljeg varenja) mogu se osetiti već nakon 7 do 10 dana. Za dublje promene u mikrobiomu, obično je potrebno 4 do 8 nedelja doslednog korišćenja.

Sinbiotici su proizvodi koji sadrže i probiotike i prebiotike u isto vreme. Oni deluju zajedno: korisne bakterije (probiotici) + njihova hrana (prebiotici) = jača i stabilnija crevna flora.

Jesu – ali nisu jedini faktor. Probiotici dopunjuju korisne bakterije, ali da bi opstali, potrebni su im prebiotici, zdrava ishrana, manje stresa i kvalitetan san.

Za odrasle, preporučuje se od 3 do 10 grama prebiotičkih vlakana dnevno. To možete postići kroz kombinaciju povrća, voća, žitarica i/ili dodataka ako je potrebno.

Da, prebiotici su bezbedni za decu kada se koriste u odgovarajućim količinama. Uvek je najbolje da se koriste u vidu hrane (npr. banana, jabuka, ovsena kaša), dok se suplementi preporučuju u dogovoru sa pedijatrom.

Mogu, posebno ako se uvedu naglo ili u velikim količinama. Telu treba vremena da se prilagodi. Preporuka je da krenete sa manjim dozama i postepeno povećavate unos.

U mnogim slučajevima, da. Pomažu u smanjenju nadutosti, regulaciji stolice i obnavljanju crevne flore. Ipak, važno je birati sojeve i vlakna koji odgovaraju vašem telu, nekome prija inulin, drugome više pomažu vlakna iz ovsa.

Kod blažih simptoma već nakon 7 do 14 dana. Za dublje promene u varenju, imunitetu i energiji, najčešće je potrebno 4 do 8 nedelja redovne upotrebe.

Ostali članci

Proteini u ishrani – Koliko proteina je zaista potrebno?

Proteini su mnogo više od hrane za mišiće, oni su osnovna građa našeg tela. Učestvuju u stvaranju ćelija, regeneraciji tkiva,

Kiseli kupus i zdravlje – Zašto treba jesti kiseli kupus?

Kiseli kupus je mnogo više od tradicionalne zimnice, u pitanju je prirodna bomba zdravlja koja čuva imunitet, poboljšava varenje i

Sinbiotik – Šta ga razlikuje od prebiotika i probiotika?

Sinbiotik je možda nova reč u svetu zdravlja creva, ali njegova ideja je jednostavna – kombinovati najbolje od prebiotika i

© 2025 NutriBioticFit sva prava zadržana
Nazad na vrh