Policistični jajnici i insulinska rezistencija pogađaju mnoge žene, ali često ostaju neprimećeni u početku. Simptomi poput neredovnih ciklusa, akni ili promena u težini mogu biti prvi znakovi koji upućuju na disbalans. Iako može delovati zabrinjavajuće, uz prave informacije i promene u ishrani, kretanju i uz podršku lekara, moguće je držati simptome pod kontrolom i poboljšati kvalitet života.
Koje su sličnosti i razlike između PCOS-a i policističnih jajnika?
Kako mogu uticati na sprečavanje razvoja insulinske rezistencije?
Kako su policistični jajnici i insulinska rezistencija povezani?
Kako prepoznati insulinsku rezistenciju kod osoba sa PCOS-om?
Kakva ishrana pomaže u kontroli policističnih jajnika i insulinske rezistencije?
Šta izbegavati u ishrani kod policističnih jajnika i insulinske rezistencije?
Kako izgleda jelovnik kod policističnih jajnika i insulinske rezistencije?
Kako se leče policistični jajnici i insulinska rezistencija?
Koje komplikacije nastaju ako se ne leče PCO i insulinska rezistencija?
Kakve rizike nosi trudnoća sa PCO-m i insulinskom rezistencijom?
Koje su dugoročne strategije življenja sa policističnim jajnicima i insulinskom rezistencijom?
Koji preparati ublažavaju probleme policističnih jajnika i insulinske rezistencije?
Kada se treba obratiti lekaru zbog PCO-a i insulinske rezistencije?
Kako NutriBiotic Fit ublažava simptome policističnih jajnika i insulinske rezistencije?
Policistični jajnici (PCO) znače da jajnici imaju više folikula nego što je uobičajeno, a oni često ne pucaju i ne dolazi do ovulacije. Iako zvuči zabrinjavajuće, PCO nije isto što i PCOS. Kod PCO-a simptomi mogu izostati i stanje se otkrije samo na ultrazvuku, dok PCOS uključuje hormonski disbalans i brojne zdravstvene posledice.
Policistični jajnici (PCO) i sindrom policističnih jajnika (PCOS) često se mešaju, ali nisu isto. PCO se odnosi na izgled jajnik, oni imaju više folikula nego što je uobičajeno. To se često otkrije slučajno na ultrazvuku i ne mora nužno da znači da postoje zdravstveni problemi koje se ispoljavaju kod sindroma policističnih jajnika.
Da bi se postavila dijagnoza PCOS-a, lekari se oslanjaju na tzv. Roterdamske kriterijume. Za dijagnozu ovog sindroma potrebno je da budu prisutna najmanje dva od sledeća tri znaka:
Kod PCOS-a folikuli ne rastu i ne sazrevaju do kraja, pa nema oslobađanja jajne ćelije. To dovodi do neredovnih ili potpuno izostalih menstruacija i problema sa plodnošću.
Žene sa PCOS-om često imaju povišen nivo muških hormona (androgena). To može izazvati akne, masnu kožu, pojačanu maljavost na licu i telu, ali i proređivanje kose na temenu.
Na ultrazvuku jajnici izgledaju uvećano i sadrže mnogo sitnih folikula raspoređenih duž periferije. Međutim, sam ultrazvuk, bez prisustva hormonskih ili menstrualnih poremećaja, nije dovoljan za postavljanje dijagnoze PCOS-a.
Policistični jajnici (PCO) mogu izgledati zabrinjavajuće kada ih lekar otkrije na ultrazvuku, ali važno je naglasiti da oni nisu isto što i sindrom policističnih jajnika (PCOS). PCO ne podrazumeva uvek hormonski disbalans niti ozbiljne simptome koje sa sobom nosi sindrom. Kod mnogih žena PCO se otkrije slučajno i ne stvara veće zdravstvene tegobe.
Uzroci policističnih jajnika nisu potpuno razjašnjeni, ali se smatra da kombinacija genetskih faktora i hormonske neravnoteže doprinosi razvoju stanja. Insulinska rezistencija i poremećaji hormona androgena često igraju ključnu ulogu.
Nasleđe ima veliku ulogu, ako majka ili sestra imaju policistične jajnike, veća je verovatnoća da će ih imati i druga žena u porodici.
Tokom puberteta jajnici prolaze kroz hormonske promene i tada se češće viđa policističan izgled na ultrazvuku. To ne mora značiti da će problem ostati trajno.
Kada ovulacija ne nastupa redovno, folikuli se ne prazne i ostaju u jajnicima. Vremenom ih se nakupi više nego što je uobičajeno.
Blagi poremećaji hormona mogu uzrokovati promene u izgledu jajnika, ali bez izraženih simptoma ili ozbiljnog sindroma.
Nakon prestanka korišćenja hormonske kontracepcije, jajnici ponekad izgledaju policistično, dok se ciklus ponovo ne stabilizuje.
Simptomi policističnih jajnika mogu uključivati neredovne menstrualne cikluse, pojačanu maljavost, akne i poteškoće sa plodnošću. Kod nekih žena takođe se javlja nagli porast telesne težine ili otežano mršavljenje.
Kod nekih žena menstruacija dolazi sa manjim zakašnjenjem, ali bez većih poremećaja.
Može se desiti da ovulacija povremeno izostane, što ponekad utiče na plodnost.
Mnoge žene nemaju nikakve tegobe, a PCO se otkrije tek na rutinskom ultrazvučnom pregledu.
Hormonske oscilacije ponekad dovedu do problema sa kožom, ali obično nisu izražene kao kod PCOS-a.
Pojedine žene opisuju osećaj pritiska ili blagih bolova u predelu jajnika, naročito tokom ciklusa.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) jedno je od najčešćih hormonskih stanja kod žena u reproduktivnom periodu. Za razliku od samih policističnih jajnika (PCO), PCOS obuhvata i hormonske i metaboličke poremećaje, pa donosi širi spektar simptoma. Za detaljnije poređenje razlika između PCO i PCOS-a, možete pogledati naš blog posvećen ovoj temi.
PCOS nastaje usled kombinacije genetskih faktora i hormonske neravnoteže, posebno povišenih nivoa androgena. Insulinska rezistencija često pogoršava stanje i doprinosi razvoju simptoma.
PCOS se često javlja u porodicama. Ako majka, sestra ili bliska rođaka imaju PCOS, veće su šanse da će ga imati i druge žene u porodici.
Jedan od ključnih faktora u razvoju PCOS-a. Kada telo ne reaguje pravilno na insulin, pankreas proizvodi više ovog hormona, što utiče na jajnike i povećava lučenje androgena (muških hormona).
Kod PCOS-a dolazi do povećanog nivoa androgena i smanjene osetljivosti na hormone koji regulišu ovulaciju. To direktno remeti menstrualni ciklus i funkciju jajnika.
Žene sa PCOS-om često imaju sklonost ka gojenju, poremećajima šećera i povišenom holesterolu. Sve to dodatno komplikuje stanje i povećava rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Simptomi PCOS-a obuhvataju neredovne menstruacije, pojačanu maljavost, akne i probleme sa plodnošću. Često se javlja i nagli porast telesne težine ili otežano mršavljenje.
Menstruacije mogu biti neredovne, produžene ili potpuno izostale zbog problema sa ovulacijom.
Izostanak redovne ovulacije otežava začeće i jedan je od glavnih razloga zašto se PCOS povezuje sa neplodnošću.
Zbog povišenog nivoa androgena može se javiti pojačana maljavost na licu, grudima, stomaku ili leđima.
Hormonski disbalans utiče na rad lojnih žlezda, pa su akne i masna koža česti pratioci PCOS-a.
Kod nekih žena kosa na temenu postaje proređena, što podseća na muški tip gubitka kose.
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije slabije reaguju na insulin, što može voditi do povišenog nivoa šećera u krvi i metaboličkih problema. Simptomi mogu biti suptilni, poput povećane težine, umora ili pojačane žeđi, a uzroci uključuju genetsku predispoziciju, neadekvatnu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti. Za detaljnije informacije o simptomima i načinima prepoznavanja insulinske rezistencije, možete posetiti naš blog.
Glavni uzroci insulinske rezistencije uključuju genetsku predispoziciju, neadekvatnu ishranu bogatu šećerom i prerađenim namirnicama, kao i manjak fizičke aktivnosti. Dodatno, hormonski disbalansi i višak telesne masti mogu pojačati rizik od njenog razvoja.
Masno tkivo u predelu stomaka proizvodi supstance koje ometaju delovanje insulina i pogoršavaju njegovu efikasnost.
Nedostatak kretanja smanjuje sposobnost mišića da koriste glukozu, pa telo mora da proizvodi više insulina da bi održalo ravnotežu.
Slatkiši, gazirani sokovi i beli hleb podižu nivo šećera u krvi i dodatno opterećuju pankreas.
Ako u porodici postoje slučajevi dijabetesa tipa 2 ili insulinske rezistencije, rizik je veći.
Stres povećava nivo hormona kortizola, koji remeti regulaciju šećera u krvi i doprinosi insulinskoj rezistenciji.
Stanja koja utiču na hormone često se povezuju sa smanjenom osetljivošću na insulin i dodatno komplikuju regulaciju glukoze.
Simptomi insulinske rezistencije često uključuju umor, pojačanu žeđ i glad, kao i teškoće u kontroli telesne težine. Ponekad se javljaju i tamne promene na koži (akantosis nigricans) ili problemi sa menstrualnim ciklusom kod žena.
Stalni osećaj iscrpljenosti nastaje jer glukoza ne ulazi pravilno u ćelije i telo ostaje bez energije.
Fluktuacije šećera u krvi mogu izazvati probleme sa fokusom i pamćenjem.
Čak i ubrzo nakon obroka, osoba može ponovo osećati glad jer glukoza ne dospeva u ćelije kako treba.
Telo instinktivno traži brze izvore energije, pa se javlja želja za slatkim.
Višak masti u ovim regijama povezan je sa smanjenom osetljivošću na insulin.
Insulinska rezistencija utiče na krvne sudove i može dovesti do hipertenzije.
Često dolazi do povišenog lošeg (LDL) holesterola i triglicerida, dok je dobar (HDL) snižen.
Insulinska rezistencija ne nastaje preko noći, već se razvija postepeno. Na njen razvoj može se značajno uticati svakodnevnim navikama. Male, ali dosledne promene u ishrani, snu, fizičkoj aktivnosti i načinu života pomažu da telo ostane osetljivo na insulin i da se rizik od poremećaja šećera u krvi smanji.
Prekomerni unos ugljenih hidrata, posebno onih iz rafinisanih namirnica (beli hleb, testenine, slatkiši), opterećuje pankreas i podiže nivo šećera u krvi. Ograničavanje takvih namirnica i zamena integralnim žitaricama doprinosi stabilnijem nivou šećera.
Namirnice koje polako podižu nivo glukoze u krvi pomažu da insulin ostane stabilan. To su sveže voće i povrće, mahunarke, orašasti plodovi i visokokvalitetni izvori proteina poput ribe, jaja i mesa.
Vlakna usporavaju razgradnju ugljenih hidrata i pomažu da se glukoza postepeno oslobađa u krv. Pored toga, povoljno utiču na crevnu floru i daju osećaj sitosti, što sprečava prejedanje.
Nedostatak sna povećava nivo kortizola i smanjuje osetljivost tela na insulin. Redovan i kvalitetan san pomaže da se hormoni drže u ravnoteži i da metabolizam bolje funkcioniše.
Fizička aktivnost pomaže mišićima da efikasnije koriste glukozu. Već i 30 minuta umerenog vežbanja dnevno, poput šetnje, bicikla ili plivanja, smanjuje rizik od razvoja insulinske rezistencije.
Hronični stres podiže kortizol, što direktno utiče na nivo šećera i insulina u krvi. Tehnike poput dubokog disanja, meditacije ili joge mogu pomoći da se stres drži pod kontrolom.
Policistični jajnici i insulinska rezistencija često idu zajedno i međusobno se pogoršavaju. Razumevanje ove veze ključno je za prevenciju i lečenje, jer oba stanja utiču na hormone, metabolizam i reproduktivno zdravlje žene. Kada se prepozna povezanost, moguće je pravovremeno reagovati promenom ishrane, fizičkom aktivnošću i, po potrebi, terapijom.
Višak insulina podstiče jajnike da proizvode više androgena, što dovodi do neredovnih ciklusa, izostanka ovulacije, akni i maljavosti. Zato insulinska rezistencija utiče i na hormone, ne samo na metabolizam.
Kod PCOS-a često postoji višak insulina, koji dodatno remeti hormone i otežava sazrevanje jajnih ćelija. Tako nastaje začarani krug, više insulina, više androgena i slabija ovulacija, pa je lečenje oba stanja zajedno najdelotvornije.
Insulinska rezistencija često prati PCOS, ali simptomi nisu uvek očigledni. Zato je važno obratiti pažnju na signale tela i po potrebi uraditi dodatne analize. Pravovremeno prepoznavanje ovog problema ključno je za sprečavanje komplikacija i za uspešnije lečenje PCOS-a.
Insulinska rezistencija kod PCOS-a često se vidi kroz višak kilograma na stomaku, akne, masnu kožu, pojačanu maljavost ili gubitak kose. Prate je i umor, glad i potreba za slatkim.
Za potvrdu se rade analize šećera i insulina u krvi, kao i OGTT test. Na osnovu rezultata koje prikaže ovaj test, procenjuje se reakcija tela na insulin i određuje dalji plan lečenja.
Lekara treba posetiti kod neredovnih ciklusa, naglog dobijanja kilograma, akni ili maljavosti. Ako analize pokažu odstupanja, pregled kod endokrinologa je neophodan da bi se sprečile komplikacije.
Ishrana igra ogromnu ulogu u kontroli i PCOS-a i insulinske rezistencije. Pravilnim izborom namirnica moguće je stabilizovati nivo šećera u krvi, smanjiti oscilacije insulina i ublažiti mnoge neprijatne simptome. Cilj nije rigorozna dijeta, već održiv način ishrane koji hrani telo, a pritom pomaže u regulaciji hormona i telesne težine.
Ključ je održavanje stabilnog šećera u krvi tokom dana. To se postiže obrocima sa proteinima, zdravim mastima i složenim ugljenim hidratima, uz izbegavanje rafinisanog šećera i belog brašna. Bolji izbor su integralne žitarice, povrće i voće sa niskim glikemijskim indeksom. Redovni manji obroci i dovoljno proteina i vlakana pomažu sitost i bolju kontrolu šećera.
Postoje namirnice koje posebno povoljno deluju kod žena sa PCOS-om i insulinskom rezistencijom. To su:
Takva ishrana ne samo da olakšava kontrolu simptoma PCOS-a i insulinske rezistencije, već i poboljšava celokupno zdravlje, povećava nivo energije i doprinosi boljoj plodnosti.
Kao što postoje namirnice koje pomažu u kontroli PCOS-a i insulinske rezistencije, postoje i one koje mogu pogoršati simptome i otežati regulaciju šećera u krvi. Njihovo ograničavanje ili potpuno izbegavanje ključno je za bolju hormonsku i metaboličku ravnotežu.
Rafinisani šećeri i zaslađeni proizvodi izazivaju nagle skokove glukoze i insulina. To dodatno opterećuje pankreas i povećava rizik od debljanja, akni i hormonskih oscilacija. Slatkiši, gazirani sokovi, industrijski sokovi i deserti sa puno šećera najbolje je svesti na minimum.
Industrijski prerađeni proizvodi često sadrže trans-masti, aditive i skriveni šećer. Takva hrana povećava upalne procese u organizmu i pogoršava simptome PCOS-a. Brza hrana, grickalice, suhomesnati proizvodi i instant obroci primer su namirnica koje bi trebalo izbegavati.
Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, poput belog hleba, testenina i peciva od rafinisanog brašna, brzo podižu šećer u krvi. Redovna konzumacija ovih proizvoda otežava kontrolu insulina i doprinosi gomilanju kilograma, posebno u predelu stomaka. Umesto njih, preporučuje se biranje integralnih žitarica i složenih ugljenih hidrata.
Kada se govori o ishrani kod PCOS-a i insulinske rezistencije, najvažnije je da obroci budu balansirani i da ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. To znači da svaki obrok treba da sadrži proteine, zdrave masti i složene ugljene hidrate sa niskim glikemijskim indeksom. Takav pristup hrani ne samo da stabilizuje insulin, već i olakšava kontrolu telesne težine i ublažava simptome.
Dan 1
Dan 2
Dan 3
Ovako osmišljen jelovnik omogućava raznovrsnost i unosi sve potrebne nutrijente, a istovremeno održava stabilan nivo šećera i insulina.
Lečenje PCOS-a i insulinske rezistencije zavisi od svake žene ponaosob, od toga da li želi trudnoću, da li su simptomi izraženi i kakvo je opšte zdravstveno stanje. Nema jednog leka koji rešava sve, ali dobra kombinacija terapije, ishrane i načina života može doneti velike promene.
Metformin pomaže telu da bolje koristi insulin i snižava šećer u krvi. Kod PCOS-a može doprineti i redovnijem ciklusu. Terapija se uvek sprovodi isključivo po preporuci lekara.
Hormonska terapija reguliše ciklus i ublažava simptome poput akni i maljavosti. Brzo deluje, ali nosi rizike pri dugotrajnoj upotrebi, pa je neophodan nadzor lekara.
Promene u načinu života, zdrava ishrana, fizička aktivnost i smanjenje stresa ključne su uz terapiju. Dodaci poput probiotika, omega-3 i vitamina D mogu dodatno pomoći i dati trajnije rezultate.
Policistični jajnici i insulinska rezistencija možda u početku deluju kao „samo neprijatni simptomi“, ali ako se na njih ne obrati pažnja na vreme, posledice mogu biti ozbiljne. Kada hormoni i šećer u krvi ostanu van kontrole, rizici rastu i sa fizičke i sa psihološke strane.
Ako se insulinska rezistencija ne leči, pankreas se iscrpljuje, a šećer u krvi ostaje povišen. To vremenom vodi ka dijabetesu tip 2, koji zahteva trajnu terapiju i veću brigu o zdravlju.
Nelečeni hormonski i metabolički poremećaji povećavaju rizik od visokog pritiska, holesterola i bolesti srca, što dugoročno može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
Neredovni ciklusi, akne, višak kilograma i problemi sa plodnošću često utiču na samopouzdanje. To može dovesti do anksioznosti ili depresije, pa je pravovremena podrška i lečenje od velikog značaja.
Trudnoća je posebno izazovno životno razdoblje, a kod žena sa policističnim jajnicima i insulinskom rezistencijom može nositi dodatne rizike. To ne znači da trudnoća nije moguća, već da zahteva bolju pripremu, pažljivije praćenje i podršku stručnjaka. Kada se na vreme preduzmu mere, mnogi rizici se mogu ublažiti.
Pre začeća važno je regulisati ciklus, stabilizovati šećer i, po potrebi, smanjiti težinu. Zdrava ishrana, vežbanje i suplementi koje lekar preporuči povećavaju šansu za trudnoću i smanjuju rizike.
Kod žena sa PCO i insulinskom rezistencijom češći su gestacijski dijabetes, povišen pritisak i preeklampsija. Zdrave navike, kontrole i terapija pomažu da trudnoća protekne bez komplikacija.
Redovni pregledi su presudni, ginekolog prati bebu i majku, a endokrinolog kontroliše hormone i insulin. Redovan pregled i zajednički nadzor donose najveću sigurnost u trudnoći.
Život sa PCO i insulinskom rezistencijom ne znači stalnu borbu i odricanje, već usvajanje navika koje se mogu pratiti godinama. Kada se pronađe balans između ishrane, kretanja i redovnih kontrola, moguće je držati simptome pod kontrolom i sprečiti komplikacije. Ključ je u strpljenju i doslednosti, a ne u brzinskim rešenjima.
Umesto naglih promena, bolje je postaviti manje ciljeve, regulisati ciklus, izgubiti par kilograma ili imati više energije. Beleženje napretka pomaže da ostanete motivisani.
PCO i insulinska rezistencija zahtevaju praćenje. Redovni pregledi i povremene analize omogućavaju da se promene uoče na vreme i smanji rizik od komplikacija.
Cilj nije kratka dijeta, već dugoročno zdrava ishrana. Fokus treba da bude na namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom i izbegavanju prerađene hrane, uz povremena odstupanja.
Kretanje pomaže hormonima i metabolizmu. Dovoljna je šetnja, plivanje, joga ili povremeni treninzi snage. Ključ je doslednost i aktivnost koja prija.
Pored medicinske terapije i promena u načinu života, određeni dodaci ishrani i prirodni preparati mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju hormonskog balansa. Njihova uloga nije da zamene lečenje, već da budu podrška organizmu u borbi sa policističnim jajnicima i insulinskom rezistencijom.
Inozitol, posebno kombinacija myo- i d-chiro oblika, poboljšava osetljivost na insulin i vraća redovniju ovulaciju, što olakšava planiranje trudnoće.
Ovi nutrijenti često su sniženi kod žena sa PCOS-om. Vitamin D reguliše hormone, magnezijum pomaže balansu šećera i nervima, a cink utiče na akne i plodnost.
Biljke poput cimeta i zelenog čaja mogu doprineti hormonskom balansu i regulaciji šećera, pa se često koriste kao dodatna podrška.
Probiotici ne samo da olakšavaju varenje, već utiču i na upale niskog intenziteta koje su česte kod insulinske rezistencije. Oni pomažu u regulaciji disbioze, vraćaju ravnotežu u crevima i tako posredno stabilizuju nivo insulina. Pored toga, utiču na hormone sitosti poput GLP-1, leptina i grelina, čime doprinose boljoj kontroli apetita i zdravijem metabolizmu.
Mnoge žene saznaju za PCO ili insulinsku rezistenciju tek na rutinskom pregledu. Ipak, lekaru se treba javiti kod neredovnih ili izostalih menstruacija, problema sa začećem, akni, pojačane maljavosti, naglog dobijanja kilograma ili simptoma poput stalne gladi i umora. Znakovi povišenog šećera i pritiska, vrtoglavice ili zamućen vid takođe su alarm koji zahteva pregled. Ako simptomi napreduju uprkos terapiji i promenama u načinu života, obavezne su kontrole kod ginekologa ili endokrinologa.
Kroz sve što smo naveli jasno je da policistični jajnici i insulinska rezistencija zahtevaju pažljiv pristup, od ishrane i fizičke aktivnosti, preko redovnih kontrola, pa sve do podrške određenim suplementima. Upravo tu probiotici igraju važnu ulogu. Kada je crevna flora u balansu, metabolizam funkcioniše bolje, hormoni se lakše regulišu, a telo efikasnije koristi insulin.
NutriBiotic Fit probiotski suplemet pomaže u obnavljanju zdrave crevne mikrobiote, smanjuje nadutost, poboljšava varenje i doprinosi stabilnijem nivou šećera u krvi. Time olakšava kontrolu simptoma i kod PCO-a i kod insulinske rezistencije. Uz redovnu upotrebu, mnoge žene osećaju više energije, ravnotežu u probavi i lakše održavanje telesne težine.
Ako želite prirodnu podršku u borbi sa ovim stanjima, probiotici su pravi saveznik, a NutriBiotic Fit može biti odličan korak ka boljem zdravlju i kvalitetnijem životu.
NutriBiotic Fit ublažava simptome policističnih jajnika i insulinske rezistencije tako što:
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Da, veoma često idu zajedno. Insulinska rezistencija podstiče pojačano lučenje androgena, što otežava ovulaciju i pojačava simptome PCOS-a.
Najčešći su naglo dobijanje kilograma (posebno u predelu stomaka), akne, maljavost, umor, česta glad i potreba za slatkišima.
PCO se najčešće otkriva ultrazvukom, dok se insulinska rezistencija potvrđuje laboratorijskim analizama – merenjem šećera, insulina i OGTT testom.
Lečenje uključuje kombinaciju terapije lekovima (po preporuci lekara), promene u ishrani, redovno vežbanje i kontrolu stresa.
Preporučuju se integralne žitarice, povrće, voće sa niskim glikemijskim indeksom, riba, mahunarke, orašasti plodovi i zdrave masti.
Vežbanje povećava osetljivost tela na insulin i pomaže regulaciji hormona. Kombinacija kardio aktivnosti i treninga snage daje najbolje rezultate.
Ne mogu se potpuno izlečiti, ali se uz zdrav životni stil, terapiju i redovne kontrole simptomi mogu značajno ublažiti i držati pod kontrolom.
Ostali članci
Proteini su mnogo više od hrane za mišiće, oni su osnovna građa našeg tela. Učestvuju u stvaranju ćelija, regeneraciji tkiva,
Kiseli kupus je mnogo više od tradicionalne zimnice, u pitanju je prirodna bomba zdravlja koja čuva imunitet, poboljšava varenje i
Sinbiotik je možda nova reč u svetu zdravlja creva, ali njegova ideja je jednostavna – kombinovati najbolje od prebiotika i
