Insulin je hormon koji često povezujemo sa dijabetesom, ali njegova uloga u telu je daleko šira. On reguliše nivo glukoze u krvi, podstiče skladištenje glukoze u obliku glikogena (glikogeneza), sprečava razgradnju glikogena (glikogenolizu) i smanjuje stvaranje glukoze iz drugih izvora (glukoneogenezu). Takođe, podstiče sintezu proteina i masti, inhibira njihovu razgradnju, ima važnu ulogu u regulaciji apetita, funkciji mozga i održavanju ravnoteže elektrolita u organizmu. Kada je nivo insulina van ravnoteže, bilo da je previsok ili prenizak, telo počinje da šalje signale da nešto nije kako treba.
Razumevanje šta su normalne vrednosti insulina prvi je korak ka boljoj kontroli zdravlja, prevenciji poremećaja metabolizma i pravovremenoj reakciji. U nastavku razlažemo koje su referentne granice, šta može uticati na odstupanja i kada je vreme da obratite pažnju.
Insulin je hormon koji telo stvara kada pojedemo nešto, naročito kad jedemo ugljene hidrate. Njegov posao je ključan: pomaže da šećer iz krvi stigne do ćelija, gde se koristi kao energija nastala iz glukoze.
Bez insulina, šećer bi ostao u krvi i vremenom bi izazvao ozbiljne probleme. Osim što reguliše glukozu, insulin utiče i na to kako telo koristi masti i proteine.
Ako vas zanima kako insulin tačno funkcioniše, bacite pogled na naš blog o toj temi:Insulin – Ključni hormon za regulaciju šećera u krvi.
U ovom tekstu se bavimo njegovim normalnim vrednostima, jer upravo one najviše govore o tome da li je sve u ravnoteži.
Nivo insulina u krvi otkriva mnogo više nego što mislimo. Može da pokaže da li telo dobro koristi šećer, da li postoji početak insulinske rezistencije ili da li se javljaju prvi znaci metaboličkih poremećaja – čak i pre nego što glukoza u krvi počne da skače.
Ljudi često prate nivo šećera u krvi, ali zaboravljaju koliko je važan i nivo insulina. Poremećaji u lučenju insulina mogu postojati godinama pre nego što se razvije dijabetes tip 2. S druge strane, niske vrednosti insulina mogu ukazivati da ga pankreas ne luči dovoljno, što je karakteristično za dijabetes tip 1. Zato je važno povremeno proveravati nivo insulina, uz savet i tumačenje od strane lekara.
Izuzetno je važno i redovno proveravati insulin, naročito ako imate višak kilograma, češće ste umorni posle jela, imate problema s apetitom ili u porodici postoji dijabetes. Rano otkrivanje promena daje prostora da se deluje na vreme.
Metabolički poremećaji se često razvijaju tiho, bez izraženih simptoma, ali postoje rani signali koji mogu ukazivati na disbalans u organizmu. Hiperinsulinemija (povišen nivo insulina u krvi) i blaga hiperglikemija (blago povišen šećer) su dva takva pokazatelja. Iako se na prvi pogled mogu činiti bezopasnim, ove promene imaju ozbiljne posledice na dugoročnom nivou i često prethode sledećim zdravstvenim problemima:
Kada telo postane otporno na insulin, glukoza više ne može lako da uđe u ćelije. Zadržavanje glukoze u krvi dovodi do hronično povišenog šećera u krvi.
👉 Pročitajte više o dijabetesu tip 2
Hronično povišen insulin često je deo metaboličkih poremećaja poput insulinske rezistencije, predijabetesa i dijabetesa tip 2, koji predstavljaju značajne faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, uključujući povišene trigliceride, zapaljenja krvnih sudova i povećanu verovatnoću za srčana oboljenja.
Višak insulina otežava sagorevanje masti i pospešuje njihovo skladištenje. Mnogi ljudi ne uspevaju da smršaju jer im telo ne reaguje pravilno na insulin.
Kod žena, previše insulina može poremetiti hormone i cikluse. Povezan je sa pojavom cisti na jajnicima, neredovnim menstruacijama i otežanom ovulacijom.
Visok insulin podstiče upalne procese u telu, što može doprineti razvoju raznih bolesti, od kožnih problema do autoimunih poremećaja.
Insulin pomaže glukozi da iz krvotoka uđe u ćelije, ali kada ćelije postanu otporne na njegov signal dolazi do insulinske rezistencije. Kao odgovor, telo luči sve više insulina, što vodi ka hronično povišenim vrednostima (hiperinsulinemija). Ovaj poremećaj često prethodi razvoju metaboličkih problema, pa ga je važno prepoznati na vreme.
Više o tome kako nastaje, kako ga prepoznati i kako ishranom podržati telo, pročitajte u posebnom vodiču:
👉 Insulinska rezistencija i ishrana – detaljan vodič
Određeni signali koje nam telo šalje mogu ukazivati na to da je vreme da proverimo nivo insulina u krvi. Ovo su najčešći pokazatelji koji upućuju na moguću insulinsku rezistenciju ili poremećaj metabolizma glukoze:
Ukoliko prepoznajete jedan ili više ovih simptoma, savetuje se da se obavi laboratorijsko merenje insulina i glukoze na prazan stomak, uz konsultaciju s lekarom.
Provera nivoa insulina u krvi je jednostavan, ali informativan test koji pomaže da se otkriju prvi znaci metaboličke neravnoteže. Test se uvek kombinuje sa glukozom i dodatnim analizama, kako bi slika koju omogućava test bila što preciznija.
Testiranje treba da bude na tašte, što znači da najmanje 8-12 sati pre vađenja krvi ne jedete. Test se obično radi ujutru. Tokom tog perioda ne treba unositi ni piće koje sadrži šećer, a preporučuje se da se izbegne i fizička aktivnost ujutru jer sve to može uticati na rezultat.
Cilj ovakve pripreme za test jeste da se izmeri bazalni nivo insulina i glukoze, odnosno cilj je da test prikaže kako telo funkcioniše u stanju bez hrane.
Najčešće se rade sledeće tri analize:
Formula za HOMA-IR je:
Insulin (µIU/mL) × Glukoza (mmol/L) ÷ 22.5
Rezultati koje da test se mogu razlikovati kada su u pitanju analize i to varira od laboratorije do laboratorije, ali postoje okvirne referentne vrednosti testa kojima se vodi svaka laboratorija kada su u pitanju rezultati:
Parametar | Normalne vrednosti |
Insulin (na tašte) | 2 – 25 µIU/mL |
Glukoza (na tašte) | 3.9 – 5.5 mmol/L |
HOMA-IR | Ispod 2 – niska rezistencija / normalno |
2 – 2.9 – moguća rezistencija | |
Preko 3 – visoka verovatnoća rezistencije |
Vrednosti iznad referentnog opsega mogu ukazivati da je problem hiperinsulinemija, insulinska rezistencija ili rani stadijum dijabetesa. Važno je gledati sve parametre zajedno, izolovan rezultat koji test nudi, često nije dovoljan za zaključak.
Insulin se može izražavati u dve različite jedinice:
Da biste pretvorili jedinice:
1 µIU/mL ≈ 6.945 pmol/L
Uvek obratite pažnju na jedinicu koja je navedena u nalazu jer ista brojka u različitim jedinicama može imati potpuno drugo značenje.
Nivo insulina u krvi se menja tokom dana zavisno od toga da li ste jeli (utiče na količinu glukoze), koliko ste aktivni i kako telo reaguje na glukozu. Zato se vrednosti koje prikaže analiza tumače u kontekstu: da li je testiranje rađeno na tašte ili nakon obroka, jer to značajno utiče na rezultat i nivo glukoze.
Bazalni insulin (na tašte)
Bazalni insulin meri se ujutru, pre jela. To je osnovni nivo hormona koji telo luči kako bi održalo stabilan šećer dok ne jedemo.
Referentne vrednosti na tašte su najčešće:
2 – 25 µIU/mL (ili približno 14 – 174 pmol/L)
Idealno je da se bazalni insulin nalazi ispod 10 µIU/mL, jer viši nivo može ukazivati na početnu insulinsku rezistenciju, čak i ako je šećer u krvi još uvek u granicama normale.
Postprandijalni insulin – 120 minuta nakon obroka
Dva sata nakon obroka, insulin se prirodno povećava kako bi pomogao telu da preradi glukozu iz hrane. Međutim, preveliki skok može biti znak da telo prekomerno reaguje.
Tipične vrednosti 2 sata nakon jela:
15 – 60 µIU/mL (zavisno od količine i vrste obroka)
Ako je nivo insulina u ovom periodu veoma visok (npr. preko 70 µIU/mL), a glukoza ostaje normalna, to može ukazivati na to da telo ulaže previše truda da bi održalo šećer pod kontrolom – što je čest rani znak insulinske rezistencije.
Grickalice, instant obroci, mesne prerađevine i zaslađeni napici često sadrže aditive, veštačke boje, konzervanse i skrivene šećere. Redovno konzumiranje ovih proizvoda može opteretiti organizam i povećati rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Trans masti, koje se nalaze u margarinima, industrijskim pecivima i prerađenim grickalicama, dokazano negativno utiču na zdravlje srca i celokupni lipidni profil. Zasićene masti, s druge strane, često su pogrešno okarakterisane kao štetne. One su zapravo važne za pravilno funkcionisanje organizma i učestvuju u brojnim biološkim procesima. Problem nastaje tek kada se unose u prekomernim količinama – tada mogu uticati na povećanje triglicerida, a ne nužno lošeg holesterola (LDL). Zabluda da su zasićene masti „neprijatelj broj jedan“ dovela je do njihove zamene trans mastima, što je zapravo doprinelo većim poremećajima u lipidnom profilu.
Suvišan šećer povećava rizik od insulinske rezistencije, gojaznosti i problema sa zubima, dok previše soli može podići krvni pritisak i opteretiti bubrege. Čitanje deklaracija i svesno planiranje obroka pomaže u kontroli unosa ovih sastojaka.
Povišen nivo insulina u krvi, poznat kao hiperinsulinemija, znači da pankreas luči više insulina nego što je telu zapravo potrebno. To se često dešava kada ćelije postanu otporne na insulin (insulinska rezistencija), pa organizam pokušava da „natera“ šećer da uđe u ćelije tako što proizvodi više insulina. Ukoliko se nemogućnost ulaženja šećera u ćelije prolongira, dolazi do pomenutog stanja zvanog insulinska rezistencija.
Nažalost, ovo stanje često dugo ostaje neprimećeno. Šećer u krvi može izgledati potpuno normalno, ali insulin radi duplo više nego što bi trebalo i to vremenom iscrpljuje telo.
Neki znaci povišenog insulina koje ljudi često ignorišu:
Ako vam je više ovih simptoma poznato, možda nije problem samo u ishrani ili stresu već u insulinu koji “radi iz senke”. Zato je dobro proveriti i njega, a ne samo šećer u krvi.
Hipoinsulinemija predstavlja stanje u kojem je nivo insulina u krvi niži od normalnog, što otežava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi. Kao rezultat, nivo šećera u krvi raste, a telo ostaje bez energije. Ovo stanje se često povezuje sa dijabetesom tipa 1 ili naprednim stadijumima dijabetesa tip 2.
Simptomi koji mogu ukazivati na snižen insulin uključuju:
Ako prepoznajete više ovih znakova, važno je da to ne ignorišete. Nije u pitanju prolazna iscrpljenost. Bez dovoljno insulina, telo ne može da funkcioniše kako treba, i vreme je da mu pomognete pre nego što se iscrpi još više.
Nivo insulina nije uvek moguće potpuno kontrolisati, ali se na njega može uticati, posebno kroz svakodnevne navike. Važno je naglasiti da se pristup razlikuje: ono što pomaže nekome sa povišenim insulinom može imati suprotan efekat kod osobe sa sniženim nivoom, i obrnuto. Zato je važno znati svoje vrednosti pre nego što krenete u promene.
Ishrana ima ogroman uticaj na lučenje insulina. Kod povišenog nivoa preporučuju se:
Kod sniženog insulina, potrebno je uneti dovoljno kvalitetnih ugljenih hidrata i izbegavati duge periode bez hrane.
Vežbanje povećava osetljivost ćelija na insulin. Kod osoba sa insulinskom rezistencijom to znači manje potrebe za insulinom. Kod onih sa sniženim insulinom, vežbe moraju biti pažljivo planirane kako ne bi dodatno iscrpele organizam.
I šetnja posle obroka može napraviti razliku.
San direktno utiče na hormone, uključujući insulin. Loš, isprekidan ili prekratak san može povećati insulinsku rezistenciju. Pokušajte da spavate 7-9 sati bez prekida, u zamračenoj i tihoj prostoriji.
Neki suplementi mogu indirektno pomoći u regulaciji insulina, naročito kod blagih poremećaja. Najčešće se koriste:
Važno je koristiti ih ciljano, ne nasumično i po mogućstvu uz savet lekara ili farmaceuta.
U nekim slučajevima lekovi mogu pomoći, bilo da pomažu ćelijama da bolje reaguju na insulin, ili da stimulišu njegovu proizvodnju. Primeri su lekovi za regulaciju šećera u krvi, kao i terapije koje poboljšavaju hormonsku ravnotežu. Svakako nijedan lek se ne sme uzeti na svoju ruku bez prethodne konsultacije sa lekarom (endokrinologom).
Kod ozbiljnijih poremećaja, posebno kod dijabetesa tip 1 ili neke forme dijabetes tip 2, potrebna je medicinska terapija uključujući insulin kao lek. To ne znači kraj kontrole, već način da se telo podrži kada ne može samo da održi ravnotežu.
Bez obzira na sve, redovno praćenje stanja je najbolji korak ka pravoj odluci.
Kao što smo kroz tekst videli, ravnoteža insulina u krvi zavisi od niza faktora, od ishrane i sna, do zdravlja creva i hormonske osetljivosti. Često se zaboravlja da upravo crevna mikrobiota igra važnu ulogu u tome kako telo reaguje na glukozu i kako koristi insulin.
Kada su creva u balansu, telo bolje vari hranu, reguliše šećer u krvi i lakše održava stabilan nivo insulina. Tu ulogu ima i NutriBiotic Fit jer podržava prirodnu ravnotežu dobrih bakterija koje su povezane sa boljom insulinskom osetljivošću i smanjenjem zapaljenskih procesa.
Bilo da pokušavate da regulišete povišen nivo insulina, da stabilizujete šećer ili jednostavno želite bolju kontrolu nad metabolizmom zdrav digestivni sistem je osnov. I upravo tu NutriBiotic Fit daje prednost.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Hormoni poput kortizola, estrogena i hormona štitne žlezde mogu direktno uticati na lučenje i delovanje insulina. Na primer, povišen kortizol tokom stresa može smanjiti osetljivost ćelija na insulin, dok poremećaji rada štitne žlezde često utiču na metabolizam glukoze.
To stanje se naziva hiperinsulinemija. Telo pokušava da održi nivo šećera u krvi normalnim, ali za to mora da luči više insulina jer ćelije postaju manje osetljive, što je često rani znak insulinske rezistencije.
Umereno povremeno gladovanje može poboljšati osetljivost na insulin kod nekih osoba. Međutim, takav pristup treba uvek sprovoditi uz stručni nadzor, posebno kod osoba sa dijabetesom ili hormonskim disbalansima.
Ne. Povišen ili snižen insulin može ukazivati na druge metaboličke poremećaje ili insulinsku rezistenciju u ranoj fazi. Važno je pratiti i druge parametre, kao što su glukoza i HOMA-IR indeks, pre donošenja zaključka.
Neke biljke poput cikorije, gorke dinje, cimetovog ekstrakta i berberina mogu podržati balans insulina. Ipak, njihovu primenu treba uskladiti sa postojećim zdravstvenim stanjem i uz savet lekara ili farmaceuta.
Ako imate simptome poput hroničnog umora, gojenja bez jasnog razloga, jake gladi ili problema sa šećerom u krvi, uz nalaze (koje omogućava laboratorija) koji pokazuju odstupanja, neophodna je konsultacija sa endokrinologom. Rana dijagnostika, koju laboratorija omogućava, je ključ za prevenciju ozbiljnih bolesti.
