Nadutost je jedan od onih osećaja koji može pokvariti ceo dan. Stomak je težak, zategnut, odeća postaje neprijatna, a vi imate utisak da vam je telo „usporeno“. Možda ste jeli zdravo, niste preterivali, a opet, nadutost se pojavila niotkuda.
Dobra vest je da postoji način da razumete zašto se nadutost javlja i da naučite kako da je ublažite brzo i prirodno. U ovom tekstu otkrićete najčešće uzroke, šta može pomoći u tom trenutku, ali i kako da sprečite da se ponavlja.
Za više energije i prijatan osećaj u stomaku, pravo je vreme da upoznate NutriBiotic Fit probiotik.
Nadutost je osećaj neprijatnog pritiska, težine i napetosti u stomaku, kao da vam se nešto „napumpalo“ iznutra. Može biti praćena širenjem stomaka, grčevima, gasovima, pa čak i mučninom. Nekad je samo trenutna, posle obroka, a nekad traje satima ili se javlja svakodnevno, u tom slučaju može uticati loše na zdravlje.
Meteorizam je medicinski naziv za nakupljanje gasova u crevima. To je ono kada stomak deluje napet i naduven, upravo zbog toga što se u digestivnom sistemu zadržava previše vazduha ili gasova koje telo ne uspeva da izbaci na vreme.
Flatulencija, s druge strane, označava pojačano ispuštanje gasova (poznato kao „puštanje vetrova“). Iako neprijatna tema za mnoge, to je prirodan proces, ali ako se dešava prečesto ili uz neugodan miris, može biti znak da nešto nije u balansu u crevima.
Iako svi govorimo jednostavno „imam nadut stomak“, istina je da se nadutost ne oseća isto kod svih, niti se javlja u istom delu stomaka. U zavisnosti od uzroka, može zahvatiti različite regije i biti praćena dodatnim simptomima. Evo nekoliko najčešćih oblika:
Ova vrsta nadutosti se javlja u delu stomaka ispod pupka. Često je povezana sa problemima u debelom crevu, zatvorom, sporijim pražnjenjem ili gasovima koji se zadržavaju u donjem delu digestivnog trakta. Osobe koje provode dosta vremena sedeći ili imaju neredovnu stolicu često osećaju ovu vrstu nelagodnosti.
Kod žena, nadutost u donjem stomaku može biti povezana i sa hormonskim promenama, posebno pred menstruaciju, tokom ovulacije ili u perimenopauzi. Takođe, može ukazivati i na stanja poput sindroma policističnih jajnika (PCOS), endometrioze ili blage upale u maloj karlici. Ako se nadutost redovno javlja uz bol, grčeve ili nepravilne cikluse važno je potražiti savet ginekologa.
Kada je nadutost praćena bolovima u donjem delu leđa, to može ukazivati na jaču crevnu nelagodnost, zadržavanje stolice ili čak napetost u trbušnim mišićima koja se prenosi na leđa. Kod žena, ponekad se i predmenstrualni simptomi manifestuju ovako, nadutost i bol koji se širi u slabinski deo leđa. U ređim slučajevima, ovo može biti signal i za probleme sa bubrezima ili jajnicima, pa je važno osluškivati i druge simptome.
Nadutost se retko javlja „bez razloga“. Najčešće je rezultat svakodnevnih navika, ishrane, nivoa kretanja i stanja crevne flore. Nekada je prolazna, ali ako se ponavlja, vredi obratiti pažnju na potencijalne uzroke:
Brzo jedenje, pričanje tokom obroka, žvakanje žvake ili konzumiranje gaziranih pića mogu dovesti do gutanja viška vazduha. Taj vazduh se zadržava u stomaku i stvara osećaj nadutosti i pritiska.
Kada pojedemo više nego što telu trenutno treba, stomak se širi i usporava varenje. Hrana se zadržava duže, što povećava fermentaciju u crevima i stvaranje gasova.
Namirnice kao što su pasulj, kupus, brokoli, luk, mleko (ako postoji intolerancija), kao i veštački zaslađivači mogu da uzrokuju pojačano stvaranje gasova, posebno ako niste navikli na njih ili ako ih konzumirate u većim količinama.
U nekim slučajevima, dolazi do prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (poznato kao SIBO), što izaziva fermentaciju i nadimanje čak i posle manjih obroka. Ovo stanje je često praćeno gasovima, mučninom i varijacijama u stolici.
Kada trbušni mišići nisu dovoljno aktivni, creva postaju „lenja“. Hrana se sporije kreće kroz sistem za varenje, što može doprineti zadržavanju gasova i stvaranju osećaja težine i nadutosti.
IBS je jedan od najčešćih uzroka hronične nadutosti. Ljudi koji pate od ove funkcionalne smetnje imaju osetljiva creva koja burno reagujuju na stres, određene namirnice ili promenu ritma obroka. Nadutost je često praćena grčevima, promenama u stolici i osećajem „nervoznog stomaka“.
Nizak nivo vitamina D i B12 može da utiče na funkcionisanje digestivnog sistema. Vitamini iz grupe B važni su za rad creva i metabolizam, a D vitamin ima ulogu u održavanju zdrave crevne barijere, imunog odgovora a bitan je i za celokupno zdravlje.
Kada je ravnoteža dobrih i loših bakterija u crevima narušena (npr. posle antibiotika ili loše ishrane), dolazi do nadutosti, otežanog varenja i gasova. Oporavak mikrobioma često je ključan za rešavanje ovog problema ali i za sprečavanje nastanka nekih bolesti.
Ako vaše telo ne razlaže laktozu iz mlečnih proizvoda ili gluten iz pšenice, to može dovesti do nadutosti, bolova, dijareje ili zatvora (opstipacija). Ove intolerancije nisu isto što i alergije, ali mogu izazvati ozbiljne smetnje ako se ignorišu.
Kretanje pomaže varenju. Kada danima sedimo, usporava se rad creva, što vodi do zadržavanja gasova i viška vazduha u digestivnom sistemu. Čak i kratke šetnje posle jela mogu značajno da smanje nadutost.
San utiče na sve procese u telu, pa i na varenje. Nedostatak sna povećava stres, remeti hormone varenja i može doprineti većem zadržavanju tečnosti i gasova u stomaku.
Neki lekovi, kao što su antibiotici, antidepresivi, suplementi gvožđa ili lekovi za pritisak, mogu izazvati nadutost kao nuspojavu. Ako primetite da se simptomi javljaju nakon početka terapije obavezno se posavetujte sa lekarom.
Nadut stomak nije samo estetski problem, on često dolazi sa nizom neprijatnih senzacija koje mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje. Evo kako da prepoznate simptome koji najčešće prate nadutost:
Zatvor je jedan od glavnih znakova da se u crevima nešto zadržava duže nego što bi trebalo. Kada se stolica ne izbacuje redovno, dolazi do nagomilavanja gasova i osećaja pritiska u stomaku. Nadutost tada često traje duže i može biti praćena nelagodom.
Višak gasova u stomaku i crevima može se javiti kao posledica fermentacije hrane, gutanja vazduha ili neravnoteže u crevnoj flori. Gasovi mogu biti praćeni bolom, neprijatnim zvukovima i potrebom za ispuštanjem vetrova (flatulencijom).
Jedan od najčešćih opisa koje ljudi koriste jeste da im je stomak „kao balon“. Osećaj napetosti, punoće i nelagodnog pritiska može biti prisutan i satima nakon jela, čak i ako obrok nije bio obilan.
Čujno „krčanje“, „klokotanje“ ili „puckanje“ u stomaku često je posledica kretanja gasova kroz digestivni trakt. Iako to nije opasno, može biti vrlo neprijatno, posebno u situacijama kada je tišina ili ste među ljudima.
Ako vam se nadutost često vraća i remeti svakodnevni ritam, dobra vest je da postoje jednostavni, ali efikasni koraci koje možete da preduzmete. Male promene u ishrani, navikama i načinu života mogu napraviti veliku razliku.
Osnova svega je ono što unosimo svakog dana. Ishrana bogata vlaknima, svežim povrćem i fermentisanim namirnicama pomaže varenje i sprečava zadržavanje gasova. Pokušajte da izbegavate brzu hranu, gazirana pića, veštačke zaslađivače i obroke koji zasite, ali ne hrane vaše telo kvalitetno.
Previše soli dovodi do zadržavanja tečnosti u telu, a to dodatno pojačava osećaj nadutosti. Obratite pažnju na gotove obroke, suhomesnate proizvode i industrijsku hranu, često sadrže skrivene količine natrijuma koje telo ne može lako da izbaci.
Možda zvuči kontradiktorno, ali upravo nedostatak vode može izazvati nadutost. Kada ne pijete dovoljno, telo zadržava tečnost, a creva rade usporeno. Ciljajte na 1,5 do 2 litra vode dnevno, a dodatno možete ubaciti i biljne čajeve koji blago stimulišu varenje (nana, kamilica, kim).
Kretanje pokreće i creva. Brza šetnja, blaga joga ili čak istezanje posle jela mogu ubrzati varenje i pomoći gasovima da se prirodno eliminišu. Ne morate vežbati intenzivno, važno je da niste pasivni tokom celog dana.
Veliki, obilni obroci opterećuju stomak i usporavaju varenje. Umesto toga, jedite manje, ali češće 3 glavna i 2 lagana obroka dnevno mogu sprečiti prejedanje i nadutost.
Zdrava crevna flora je ključ za varenje bez nadutosti. Ako ste često naduti, probiotici mogu pomoći da se balans u crevima obnovi. Bilo da ih unosite kroz fermentisanu hranu (kefir, kiseli kupus, jogurt) ili suplemente, laktobacili pomažu u razgradnji hrane i sprečavaju nakupljanje gasova.
Iako je nadutost najčešće bezazlena i prolazna, u nekim slučajevima može biti znak ozbiljnijeg problema. Ako nadutost traje duže od nekoliko nedelja, javlja se svakodnevno, ili je praćena bolovima, gubitkom težine, povraćanjem, promenama u stolici, obavezno se obratite lekaru.
Kada nadutost nije posledica ozbiljnog problema, postoji niz prirodnih metoda koje mogu doneti olakšanje, često i vrlo brzo.
Đumbir je jedan od najpoznatijih prirodnih „lekova“ za stomak. Pomaže u smanjenju upale, podstiče varenje i umanjuje grčeve. Možete ga piti kao čaj, jesti svež koren ili dodati u obrok.
Menta opušta glatke mišiće u digestivnom traktu, što pomaže gasovima da lakše izađu. Čaj od nane ili ulje mente u kapsulama često se koristi kod osoba sa sindromom nervoznih creva (IBS) jer brzo ublažava nadimanje.
Ovo voće sadrži enzim bromelain koji pomaže razgradnji proteina i olakšava varenje. Ananas je prirodno sladak, osvežavajući i idealan kao užina posle obroka.
Usporen metabolizam može doprineti nadutosti. Lagana fizička aktivnost, povremeni post, kvalitetan san i unos dovoljno tečnosti pomažu telu da brže i efikasnije „obradi“ hranu.
Biljni čajevi kao što su nana, kamilica, kim, komorač i đumbir mogu brzo da smanje gasove i umire stomak. Pijte ih tople i polako, već kroz 15–30 minuta osećaj nadutosti može biti manji.
Kružnim pokretima u smeru kazaljke na satu masirajte stomak posebno nakon obroka. Masaža može podstaći kretanje gasova i opustiti zategnute mišiće u predelu trbuha.
Da – određeni suplementi mogu biti značajan saveznik u borbi protiv nadutosti, posebno ako je ona posledica loše crevne flore, sporog varenja ili oslabljene apsorpcije nutrijenata.
Probiotici (posebno sojevi laktobacila) pomažu u obnovi crevne mikroflore i prirodno umanjuju gasove, težinu i nelagodnost u stomaku.
Digestivni enzimi olakšavaju razgradnju hrane, posebno kod osoba koje teže vare mlečne proizvode, gluten ili vlakna.
Biljni ekstrakti poput nane, đumbira, artičoke i komorača često su deo dodataka ishrani koji ciljano deluju na varenje.
Važno je birati proverene proizvode sa jasno navedenim sastavom i uzeti ih u skladu sa uputstvima, jer kada su pravilno korišćeni, mogu da naprave stvarnu razliku.
Kroz sve što smo do sada prošli, jasno je, nadutost nije samo trenutna neprijatnost. Ona je znak da je telu potrebna dodatna podrška. Tu nastupa NutriBiotic Fit.
Ovaj probiotik je pažljivo formulisan kako bi pomogao u obnovi zdrave crevne flore, poboljšao varenje i smanjio učestalu nadutost. Sadrži visokokvalitetne sojeve laktobacila koji deluju tamo gde je najpotrebnije, direktno u crevima.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Povremena nadutost, posebno nakon obilnijih obroka ili konzumacije hrane bogate vlaknima potpuno je normalna. Međutim, ako se javlja gotovo svakog dana, traje satima, ili vas ometa u svakodnevnom funkcionisanju, to je znak da treba da obratite pažnju na ishranu i stanje crevne flore. Učestala nadutost nije „normalna navika tela“ već poruka da nešto nije u balansu.
Da, i te kako. Stres direktno utiče na varenje, usporava rad creva, menja nivo hormona i remeti ravnotežu bakterija u crevima. Zato mnogi ljudi tokom stresnih perioda osećaju zatezanje u stomaku, neprijatno „krčanje“, gasove ili zatvor. U tim trenucima, prirodna podrška kroz čajeve, probiotike i fizičku aktivnost može doneti olakšanje.
U velikom broju slučajeva – da. Probiotici pomažu da se obnovi zdrava crevna flora, što je ključno za varenje bez zadržavanja gasova. Kod hronične nadutosti, posebno kada je povezana sa antibioticima, intolerancijom na hranu ili sindromom nervoznih creva (IBS), probiotici mogu da umanje simptome i doprinesu lakšem stomaku.
Nadutost je najčešće praćena osećajem punoće, napetosti, gasovima ili težinom u stomaku, ali bez jakog bola, povraćanja ili krvi u stolici. Ako uz nadutost imate ozbiljnije simptome koji utiču na vaše zdravlje (iznenadan gubitak težine, bol koji se širi, česte dijareje ili zatvor), vreme je da se obratite lekaru. Dijagnoze poput celijakije, Chronove bolesti, intolerancije na laktozu ili gastritisa zahtevaju detaljniju obradu.
Apsolutno. Deca takođe mogu imati nadutost zbog prebrzog jedenja, gutanja vazduha, konzumiranja gaziranih sokova ili oslabljene crevne flore (npr. nakon antibiotika). Ako dete često kaže da ga „boli stomak“ posle jela, ima gasove ili neredovnu stolicu, vredi proveriti ishranu i uvesti blage, prirodne metode za podršku varenju, svakako uz savet pedijatra.
