Holesterol ima lošu reputaciju, ali u stvarnosti je esencijalna supstanca za funkcionisanje organizma. Telo ga samo proizvodi i delimično koristi iz hrane i sastavni je deo ćelijskih membrana- ključan je za sintezu hormona, vitamina D i žučnih kiselina koje učestvuju u varenju masti.
Možemo ga posmatrati kao supstancu sa dvostrukom ulogom, neophodan je za zdravlje, ali kada su određene frakcije, poput LDL holesterola, hronično povišene, povećava se rizik od oštećenja krvnih sudova, razvoja ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.
Zato je kod dece sa prekomernom telesnom težinom, a naročito kod onih kod kojih je postavljena dijagnoza gojaznosti, važno pratiti lipidni status i po potrebi uvesti promene u ishrani, fizičku aktivnost, a u težim slučajevima i medicinski tretman po preporuci lekara.
Problem nastaje kada loš holesterol (LDL) poraste, a dobar (HDL) padne. Tada raste rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i problema s krvnim sudovima.
Dobra vest je da se holesterol može smanjiti prirodnim putem, bez lekova, ako na vreme reagujete. U ovom tekstu saznaćete šta utiče na njegov nivo, kako ishranom i životnim navikama možete pomoći svom telu, i koje su to male promene koje daju velike rezultate.
Holesterol možda zvuči kao nešto što treba izbegavati, ali u stvarnosti naše telo ga samo proizvodi jer mu je neophodan. Učestvuje u pravljenju hormona, vitamina D i ćelija. Problem nastaje kada ima previše onog „lošeg“.
Zdrava ishrana bogata vlaknima, redovna fizička aktivnost i smanjen unos zasićenih masti ključni su koraci za održavanje holesterola u optimalnim granicama.
LDL (loš) holesterol prenosi masnoće iz jetre ka tkivima i, kada ga ima previše, može da se taloži na zidovima krvnih sudova i doprinese razvoju ateroskleroze. Nasuprot tome, HDL (dobar) holesterol skuplja višak holesterola iz krvi i vraća ga u jetru, gde se razgrađuje, čime štiti srce i krvne sudove. Idealno je imati niži LDL i viši HDL nivo
LDL je lipoprotein niske gustine, često nazivan „lošim“ holesterolom jer u povišenim koncentracijama može doprineti stvaranju aterosklerotskih plakova na zidovima krvnih sudova. Ti plakovi s vremenom smanjuju elastičnost arterija i otežavaju normalan protok krvi, čime se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, poput srčanog i moždanog udara.
S druge strane, HDL je kao mali čistač u našem krvotoku. On skuplja višak holesterola i vraća ga u jetru, gde se razgrađuje. Što ga više imamo – to bolje. Visok HDL znači da telo ima više zaštite, i da je manja šansa za bolesti srca.
U suštini: manje LDL, više HDL – i srce vam kaže hvala.
Kada vam stigne nalaz iz laboratorije, možda ćete prvo pogledati ukupni holesterol, ali istina je da je važno da razumete celu sliku, ne samo jednu brojku. Lipidni profil se meri kroz nekoliko vrednosti, i svaka od njih ima svoje značenje:
Ali nije poenta da se opterećujete brojkama – važno je da razumete šta te vrednosti znače za vas. Na primer, neko može imati umereno povišen ukupan holesterol, ali odličan odnos između HDL i LDL holesterola, i to je već dobar znak.
Zato ne gledajte nalaze izolovano. Razgovarajte sa lekarom, jer i životne navike, genetika, ishrana i nivo stresa igraju važnu ulogu u tumačenju rezultata.
Važno je razumeti da povišen holesterol sam po sebi retko daje simptome. Međutim, on je jedan od glavnih uzroka ateroskleroze – postepenog sužavanja i oštećenja krvnih sudova. Tek kada ateroskleroza uznapreduje, javljaju se simptomi poput bolova u grudima, zamaranja ili trnjenja u ekstremitetima. Nažalost, tada je već mnogo teže vratiti stvari unazad. Zato je važno reagovati na vreme, dok još ima prostora za prevenciju i promenu životnih navika.
Kada ateroskleroza uznapreduje, telo može početi da šalje određene signale upozorenja. Evo na koje simptome bi trebalo da obratite pažnju:
Osećaj stezanja, pritiska ili težine u grudima, posebno tokom fizičkog napora ili stresa, može ukazivati na smanjen protok krvi do srca zbog suženih krvnih sudova. To je čest znak da cirkulacija nije optimalna.
Naravno, svi smo ponekad umorni. Ali ako se osećate iscrpljeno i bez energije većinu dana, a pritom vodite zdrav način života, možda vaša krv jednostavno ne prenosi kiseonik dovoljno efikasno zbog začepljenih sudova.
Trnjenje, hladnoća ili slabost u rukama i nogama mogu ukazivati na slabiju cirkulaciju. Visok holesterol može suziti krvne sudove i time otežati normalan dotok krvi u krajeve tela.
Ako osetite da vas noge bole već posle kraće šetnje, kao da nemaju snage, moguće je da se radi o perifernoj arterijskoj bolesti. Iza toga se vrlo često krije povišen holesterol koji je suzio arterije u nogama.
Kada srce mora da pumpa krv kroz sužene arterije, dolazi do zamaranja, a pluća dobijaju manje kiseonika. Možete osetiti da vam „fali vazduha“ čak i pri manjim fizičkim aktivnostima.
To su žućkaste masne naslage koje se pojave ispod kože – najčešće na kapcima, laktovima, kolenima ili prstima. Deluju bezopasno, ali su jasan znak da je nivo masnoća u krvi previsok, naročito holesterola.
Zato ne čekajte da se pojave simptomi. Jednostavna analiza krvi može vam dati jasnu sliku o stanju vašeg organizma. A kada znate na čemu ste, mnogo je lakše i da nešto preduzmete.
Kada čujete da imate povišen holesterol, prva pomisao često bude „Treba mi lek.“ Ali istina je da u mnogim slučajevima možete značajno sniziti holesterol prirodnim putem, bez tableta, ako počnete na vreme i ako budete dosledni.
Nije poenta da se odreknete svega što volite, već da napravite male, ali pametne promene u ishrani i svakodnevnim navikama.
Zasićene masti prirodno se nalaze u namirnicama poput mesa, mlečnih proizvoda i određenih ulja, i imaju svoju ulogu u zdravoj ishrani. Iako ih često izbegavamo, one nisu štetne same po sebi, problem nastaje kada se unose u prekomernim količinama. Tada mogu doprineti porastu nivoa LDL holesterola u krvi i uticati na zdravlje srca i krvnih sudova. Ključ je u balansu, ne izbacivati ih potpuno, već ih konzumirati umereno i uz raznovrsnu ishranu zarad zdravlja.
Trans masti su jedine masnoće za koje se savetuje potpuna eliminacija iz ishrane. Nalaze se u industrijski prerađenim proizvodima poput grickalica, margarina i pržene hrane. Iako ne podižu direktno nivo holesterola u krvi, negativno utiču na druge važne metaboličke parametre, povećavaju upalne procese u telu, snižavaju HDL („dobar“) holesterol i doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti. Zato je preporuka da ih, kad god je moguće, potpuno izbegavate.
Gubitak viška kilograma od čak samo 5-10% može dovesti do zdrave telesne mase, što može znatno poboljšati lipidni profil i smanjiti rizik od komplikacija.
Alkohol u velikim količinama podiže trigliceride, dok pušenje snižava HDL i oštećuje krvne sudove i generalno loše utiče na opšte zdravlje. Svaki korak ka prestanku znači bolju cirkulaciju i zdravije srce.
Dugotrajni stres utiče po pitanju nivoa hormona,ali i na apetit i povećava sklonost ka lošim navikama. Pokušajte sa tehnikama relaksacije, šetnjama, disanjem ili jogom.
Posebna vrsta rastvorljivih vlakana, prisutna u ovsu, jabukama, mahunarkama i psilijumu, pomaže u vezivanju holesterola u crevima i njegovom izbacivanju iz organizma.
Osim što regulišu varenje, biljke sa puno vlakana pomažu i u održavanju stabilnog šećera u krvi, što smanjuje rizik od metaboličkog sindroma.
Ne morate u potpunosti menjati način ishrane, ali nekoliko obroka nedeljno koji se baziraju na mahunarkama, integralnim žitaricama, povrću i orašastim plodovima može pozitivno uticati na lipidni profil i na samo zdravlje. Ovakvi obroci bogati biljnim vlaknima i proteinima doprinose boljoj regulaciji holesterola i podržavaju zdravlje srca, bez potrebe da u potpunosti izbacujete meso ili mlečne proizvode iz jelovnika.
Vežbanje povećava HDL holesterol (onaj dobar) i pomaže u smanjenju LDL-a i triglicerida. Već 30 minuta šetnje dnevno pravi razliku.
Često čujemo taj savet međutim punomasni mlečni proizvodi sadrže zdrave masti koje ne utiču loše na lipidni profil. Problem se javlja kada ih konzumiramo preterano i neumereno. Veći štetan uticaj na naše zdravlje imaju niskomasne alternative jer su prepune šećera,aditiva. Isto se odnosi i na biljne alternative jer one nisu mleko i njihova hranljiva i nutritivna vrednost se ne može porediti sa mlekom.
Prženje zamenite kuvanjem, pečenjem ili grilovanjem. Umesto putera koristite maslinovo ulje. Male promene, velika razlika.
Ne oslanjajte se na osećaj. Holesterol se ne vidi, ne boli i ne oseća – meri se. Redovne kontrole su ključ da znate da li ste na dobrom putu.
Ako ove navike pretočite u svakodnevnicu, rezultati neće izostati. Možda ne odmah, ali postepeno – holesterol će padati, a energija i zdravlje će rasti.
Holesterol ne boli. Ne oseća se. Ne vidi se. I baš zato ga mnogi ignorišu. „Dobro se osećam, valjda je sve u redu“, kažu. A istina? Povišen holesterol može godinama da tiho pravi problem, i da ostane neprimećen dok ne bude kasno.
Kada se nataloži previše masnoće, prolaz se sužava. Krv teže cirkuliše. Srce radi pod većim pritiskom. I vremenom, to može da dovede do ozbiljnih problema – poput srčanog ili moždanog udara.
Kada želite da prirodno smanjite holesterol, ključ je u svakodnevnim izborima. Hrana može biti moćan saveznik ako znate šta da stavite na tanjir ubrzaćete smanjenje holesterola. Evo namirnica koje mogu pomoći:
Losos, sardina, skuša – bogate su omega-3 masnim kiselinama koje pomažu da se smanji „loš“ LDL holesterol i čuvaju srce.
Bademi, orasi i lešnici – šaka dnevno može pomoći da se poboljša lipidni profil. Samo pazite na količinu, jer su kalorični.
Bogate su vlaknima i omega-3 masnim kiselinama. Dodajte ih u jogurt, smuti ili preko ovsenih pahuljica.
Sadrže beta-glukan, vrstu rastvorljivih vlakana koja direktno snižava LDL holesterol.
Pasulj, leblebija, sočivo – jeftine, dostupne i prepune vlakana. Idealna zamena za meso u obrocima.
Izvor zdravih masti. Odličan kao namaz, u salati ili kao dodatak uz jaje.
Umesto margarina i rafinisanih ulja, koristite maslinovo ulje. Povremeno korišćenje pravog putera takođe može biti u redu, posebno ako dolazi iz proverenih izvora i koristi se u malim količinama.
Pun vitamina C i antioksidanata. Možete ga piti razblaženog u vodi ujutru ili cediti po salatama.
Prirodno čisti krv i pomaže u regulaciji pritiska. Može u sok, kroz salatu ili kao kuvana.
Redovna konzumacija (sirovog ili blago termički obrađenog) ima dokazano pozitivan uticaj na holesterol.
Bogat antioksidansima koji pomažu u borbi protiv lošeg holesterola.
Gljiva poznata u kineskoj medicini koristi se kao prirodni dodatak za regulaciju lipida i energije.
Prirodni izvor monakolina K,sličnog statinima, ali u blažoj formi. Preporučuje se uz savet stručnjaka.
Vlakna iz ljuske semena bokvice – možete ih dodavati u jogurt, smuti ili vodu. Pomažu varenju i snižavanju LDL-a.
Vitamin B3 koji u visokim dozama može smanjiti holesterol, ali se uzima isključivo pod lekarskim nadzorom kada se želi postići smanjenje holesterola.
Ubacite svakog dana makar jednu fermentisanu namirnicu u ishranu, tako hranite svoje dobre crevne bakterije, koje imaju važnu ulogu u regulaciji nivoa holesterola u krvi.
Ne samo da osvežava, već i pomaže kod povišenog pritiska i holesterola – lagan, prijatan i zdrav napitak.
Ako vam je cilj da snizite holesterol, važno je znati i šta ne treba jesti od namirnica. Neke namirnice, nažalost, direktno doprinose povećanju „lošeg“ LDL holesterola. Dobra vest je, kad ih izbacite, telo brzo reaguje. Evo spiska na šta treba da obratite pažnju:
Zasićene masti se prirodno nalaze u namirnicama kao što su meso, jaja, punomasni mlečni proizvodi i puter. Kada se konzumiraju u umerenim količinama, u okviru uravnotežene ishrane, ne moraju negativno uticati na lipidni profil. Naprotiv, često su problem industrijski prerađeni proizvodi s oznakom „low fat“, koji mogu narušiti ravnotežu masti u organizmu i povećati rizik od inflamacije. Fokusirajte se na kvalitet izvora masti, a ne samo na procenat masnoće.
Ovo je najnepoželjnija vrsta masti za zdravlje, često se nalazi u margarinu, industrijskim pecivima i prženoj hrani. Iako ne povećavaju direktno holesterol, dokazano negativno utiču na zdravlje krvnih sudova, podstiču upalne procese i povećavaju rizik od srčanih bolesti. Zbog toga se preporučuje da ih u potpunosti izbegavate zarad zdravlja.
Hamburgeri, pomfrit, pohovano meso – mame mirisom, ali su puni zasićenih masti, transmasti i soli. Treba ih izbegavati jer u velikoj meri utiču na povećanje holesterola.
Kobasice, paštete, viršle – osim masti, često sadrže i skrivene dodatke poput šećera, aditiva i nitrata.
Krofne, kolači, keks – osim što podižu šećer u krvi, mogu izazvati upalne procese i poremetiti metabolizam masti.
Peciva, beli hleb, lisnata testa – nemaju vlakna i brzo povećavaju šećer u krvi, što doprinosi većem stvaranju triglicerida.
Oni su puni praznih kalorija i fruktoznog sirupa. Umesto njih, bolje birajte vodu, biljne čajeve ili ceđene sokove.
Iako su popularni, bogati su zasićenim mastima. Za ljude sa povišenim holesterolom – bolji su izbor maslinovo ili laneno ulje.
Dok mala količina crnog vina može pomoći, preterivanje ima suprotan efekat. Povećava trigliceride, opterećuje jetru i remeti ravnotežu masti u krvi.
Kada pričamo o snižavanju holesterola, najčešće razmišljamo o ishrani, fizičkoj aktivnosti i lekovima. Međutim, sve češće se pominje i uloga probiotika, jer zdravlje creva i metabolizam masti idu ruku pod ruku. I upravo tu dolazi NutriBiotic Fit probiotiski suplement kao saveznik.
U našem organizmu živi ogroman broj korisnih bakterija koje pomažu u varenju i apsorpciji masti. Ali nisu sve bakterije iste. Neki, kao što su Bifidobacterium lactis, pokazali su da mogu pomoći u smanjenju LDL holesterola i čak povećati „dobar“ HDL holesterol. NutriBiotic Fit sadrži upravo te sojeve – pažljivo odabrane da podrže i creva i kardiovaskularno zdravlje.
Osim toga, NutriBiotic Fit:
Ukratko, ako menjate način ishrane, trudite se da jedete pametnije i želite da poboljšate rezultate, NutriBiotic Fit je odličan probiotski dodatak vašoj svakodnevnici.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Rizik povećavaju: nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje, stres i genetski faktori. Ponekad, čak i uz zdrav stil života, holesterol može biti visok zbog nasleđa. Zato je važno redovno proveravati krvnu sliku.
LDL je „loš“ holesterol koji se taloži u krvnim sudovima i treba ga držati pod kontrolom. HDL je „dobar“ holesterol jer pomaže da se višak LDL-a ukloni iz tela – njega želimo da imamo više.
Može biti. Nasledni faktori igraju veliku ulogu, ali to ne znači da ništa ne možete učiniti. Ishrana, kretanje i dodaci kao što je NutriBiotic Fit probiotik mogu napraviti veliku razliku.
Da, u mnogim slučajevima. Uz odgovarajuću ishranu, fizičku aktivnost, redukciju stresa i uz probiotike – rezultati mogu biti odlični. Važno je pratiti vrednosti i biti uporan.
Ovsene pahuljice, masna riba, beli luk, zeleni čaj, vlakna i omega-3 su samo neki od saveznika. Uvođenje NutriBiotic Fit probiotika može dodatno poboljšati rezultate.
Za većinu odraslih, preporučuje se da nivo holesterola proveravate na svake 1 do 3 godine. Ako imate rizične faktore kao što su gojaznost, pušenje ili porodična istorija srčanih bolesti, savetuje se češće praćenje, po preporuci lekara.
Nažalost – da. Deca sa lošim navikama u ishrani, gojaznošću ili naslednim faktorima mogu imati povišen holesterol. Prevencija je ključ: zdrava ishrana od malih nogu i podsticanje kretanja i fizičke aktivnosti.
