Probiotici nisu samo još jedan dodatak ishrani – oni su žive bakterije koje, kada se pravilno koriste, mogu imati veliki uticaj na zdravlje creva, imunitet i celokupno stanje organizma. Ali da bi probiotici zaista “radili svoj posao”, važno je znati kako ih pravilno piti.
Mnogo ljudi ih uzima nasumično – nekad pre obroka, nekad posle, uz kafu ili čak gazirani sok. Iako na prvi pogled deluje da to nema veze, zapravo način i vreme konzumacije mogu značajno uticati na njihovu efikasnost. Probiotik koji popijete u pogrešno vreme može izgubiti deo svoje snage pre nego što stigne tamo gde treba – u creva.
U ovom tekstu nećemo koristiti komplikovane medicinske izraze. Umesto toga, pokazaću vam jasne i praktične savete koje svako može da primeni odmah. Naučićete kada je najbolje vreme za uzimanje probiotika, sa čim ih kombinovati, koliko dugo ih treba piti i šta izbegavati da biste dobili najbolji efekat.
Probiotici su žive bakterije i kvasci koji imaju pozitivan efekat na naše zdravlje, pre svega na sistem za varenje. Njihova osnovna uloga je da održe ravnotežu crevne mikroflore – “dobrih” i “loših” bakterija u crevima. Kada je ta ravnoteža narušena, javljaju se problemi kao što su nadutost, opstipacija, dijareja, česte infekcije ili pad imuniteta.
Važnost probiotika ogleda se u tome što oni:
U trudnoći, detinjstvu ili kod hroničnih stanja, značaj probiotika postaje još veći jer su tada creva i imunitet posebno osetljivi.
Probiotici se ne piju samo “po potrebi”, već se mogu koristiti i preventivno, naročito kada su creva i imuni sistem izloženi stresu, lekovima ili promenama u ishrani. Evo nekoliko situacija u kojima su posebno korisni:
Probiotici imaju važnu ulogu u regulaciji crevnog ritma i olakšavanju tegoba vezanih za varenje. Kod opstipacije (zatvora), oni deluju tako što podstiču pokretljivost creva i pomažu u formiranju mekše stolice, što olakšava pražnjenje. Studije pokazuju da određeni sojevi, poput Bifidobacterium lactis i Lactobacillus casei, mogu značajno skratiti vreme potrebno za prolazak hrane kroz digestivni trakt.
Kada je u pitanju dijareja, bilo da je izazvana infekcijom, stresom ili putovanjem, probiotici obnavljaju narušenu ravnotežu crevne flore. Oni smanjuju broj štetnih mikroorganizama i potpomažu vraćanje normalne konzistencije stolice. Posebno su korisni kod dece, gde dijareja može brzo dovesti do dehidratacije, ali i kod odraslih posle stresnih perioda ili promena u ishrani.
Antibiotici su lekovi koji spasavaju živote, ali često uz njihovo dejstvo strada i dobra, zaštitna flora creva. Posledica može biti pojava proliva, nadutosti ili gljivičnih infekcija. Uvođenje probiotika tokom i nakon antibiotske terapije pomaže da se ta ravnoteža obnovi.
Praksa pokazuje da je najbolje uzimati probiotik nekoliko sati nakon antibiotika, kako bi se smanjio rizik da lek potpuno uništi probiotske bakterije. Nastavljanje suplementacije i nakon završetka terapije dodatno ubrzava oporavak digestivnog sistema i jača imunitet. Ova kombinacija značajno umanjuje šansu za komplikacije poput Clostridium difficile infekcije, koja može nastati posle agresivne antibiotske terapije.
Probiotici nisu korisni samo kod “običnih” digestivnih tegoba – oni imaju ulogu i kod specifičnih stanja. Kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS), određeni sojevi mogu smanjiti nadutost, gasove, bol u stomaku i poboljšati kvalitet života. Kod vaginalnih infekcija, posebno gljivičnih i bakterijskih, probiotici pomažu vraćanju normalne mikroflore i smanjenju ponovnog javljanja simptoma.
Takođe, probiotici mogu doprineti smanjenju alergijskih reakcija i intolerancija na hranu, jer utiču na imunološki odgovor i jačaju barijernu funkciju creva. Na ovaj način, oni postaju važan deo preventivne terapije kod ljudi sa sklonostima ka alergijama ili hroničnim digestivnim problemima.
Kada je reč o probioticima, jedno od najčešćih pitanja je koliko i kada ih piti. Istina je da univerzalnog odgovora nema – jer sve zavisi od soja, formulacije i razloga zbog kog ih uzimate. Ipak, postoje opšte smernice koje vam mogu pomoći da izvučete maksimum iz njihove upotrebe.
Različiti sojevi imaju različite uloge, pa tako i doze variraju:
Da bi probiotici zaista stigli do creva, važno je kada ih pijete:
Specijalne kapsule – postoje proizvodi sa zaštitnom ovojnicom, pa se oni mogu uzimati u bilo koje doba dana jer su otporni na želudačnu kiselinu.
Redovno unošenje probiotika nije samo trend već navika koju sve više potvrđuju i savremena istraživanja. Crevna mikrobiota – zajednica mikroorganizama u našim crevima – menja se iz dana u dan pod uticajem hrane, stresa, lekova i okruženja. Kada probiotike pijemo povremeno, oni mogu kratkotrajno da pomognu, ali se njihovo dejstvo brzo gubi.
Svakodnevno konzumiranje, s druge strane, održava ravnotežu mikrobiote i jača otpornost na spoljne izazove. Naučna istraživanja pokazuju da redovan unos određenih sojeva probiotika:
Studije objavljene u poslednjih nekoliko godina sve više ukazuju da probiotici funkcionišu samo dok su prisutni u organizmu. To znači da prestankom unosa njihov broj u crevima opada, a efekti slabe. Zato je kontinuitet ključan – baš kao i kod zdrave ishrane ili fizičke aktivnosti.
Odgovor zavisi od vrste probiotika i načina na koji je formulisan. Generalno, najveći izazov za probiotike je želudačna kiselina. Kada ih pijemo na prazan stomak, deo njih može stradati u jako kiseloj sredini. Međutim, određeni sojevi, naročito oni u kapsulama sa zaštitnim omotačem, dizajnirani su da prežive baš taj prolazak.
S druge strane, uz obrok ili neposredno posle njega želudačna kiselina je nešto blaža jer hrana deluje kao zaštita. To olakšava put bakterijama i povećava šansu da prežive i stignu do creva gde deluju.
Iako se probiotici mogu piti samostalno, način i vreme unosa mogu uticati na njihovu efikasnost. Obrok često deluje kao zaštitni sloj za korisne bakterije i pomaže im da lakše prežive put kroz želudac. Međutim, nije svejedno kakvu hranu unosimo zajedno sa njima.
Kada probiotike uzimamo uz uravnotežen obrok, naročito onaj koji sadrži vlakna i složene ugljene hidrate, povećava se njihova šansa da stignu živi do creva. Vlakna služe kao „hrana“ za korisne bakterije, pa se na ovaj način podržava njihovo umnožavanje i delovanje. Zato su kombinacije sa povrćem, integralnim žitaricama ili voćem odličan izbor.
Probiotike nije najbolje piti uz teške i masne obroke jer se tada usporava varenje, a bakterije duže prolaze kroz želudac gde su izložene jačem dejstvu kiseline. Takođe, alkohol i gazirani napici mogu dodatno smanjiti njihovu efikasnost. Zbog toga se savetuje da se probiotici kombinuju uz lagane i nutritivno bogate obroke, a ne uz brzu hranu ili jela bogata zasićenim mastima.
Učestalost uzimanja probiotika zavisi od uzrasta, potreba organizma i zdravstvenog stanja. Evo opštih smernica:
Starije osobe – Kod njih probiotici mogu imati dodatnu ulogu u jačanju imuniteta i boljoj apsorpciji nutrijenata. S obzirom na slabiji imuni odgovor u ovom životnom dobu, kontinuiran unos je naročito koristan.
Probiotici se u velikom broju slučajeva smatraju bezbednim i korisnim tokom trudnoće. Oni mogu doprineti zdravlju creva, jačanju imuniteta i boljoj apsorpciji hranljivih materija, što je posebno važno u periodu kada se povećavaju potrebe i majke i bebe. Neka istraživanja ukazuju i na dodatne benefite – smanjen rizik od gestacijskog dijabetesa, lakše varenje i prevenciju vaginalnih infekcija.
Ipak, svaka trudnoća je specifična. Zbog toga je uvek preporuka da se pre uvođenja probiotika trudnica posavetuje sa ginekologom ili nutricionistom. Oni mogu proceniti da li je potreban dodatak, koji sojevi su najkorisniji i u kojim dozama.
Iako se probiotici smatraju bezbednim za većinu ljudi, postoje situacije u kojima njihov unos može nositi određene rizike i zato zahteva poseban oprez.
Ljudi sa oslabljenim imunim sistemom
Osobe koje imaju ozbiljno oslabljen imunitet (na primer, pacijenti na hemoterapiji, oni sa HIV-om ili nakon transplantacije organa) mogu biti pod većim rizikom od infekcija izazvanih probiotskim sojevima. U njihovom slučaju, probiotici se mogu koristiti samo uz striktan savet lekara.
Osobe sa teškim hroničnim bolestima
Pacijenti sa teškim oboljenjima digestivnog sistema, poput pankreatitisa ili ozbiljnih inflamatornih bolesti creva, takođe spadaju u rizične grupe. Kod njih probiotici mogu izazvati neželjene efekte umesto koristi.
Novorođenčad i prevremeno rođene bebe
Kod beba, posebno prevremeno rođenih, sistem organa i imunitet još nisu potpuno razvijeni. Zbog toga se probiotici mogu uvoditi samo pod pedijatrijskim nadzorom.
Ljudi sa centralnim venskim kateterima
Kod pacijenata koji imaju kateter u velikim venama (npr. u terapiji), postoji povećan rizik od prodora bakterija u krvotok, pa probiotici mogu predstavljati dodatnu opasnost.
Osobe koje imaju ozbiljno oslabljen imunitet – poput onih na terapiji protiv raka, sa HIV-om ili nakon transplantacije organa – treba da budu posebno oprezne. U njihovom slučaju, čak i dobre bakterije iz probiotika mogu izazvati infekcije jer telo nema dovoljno odbrane.
Zbog toga se osobama sa imunodeficijencijom savetuje da probiotike koriste samo uz nadzor lekara. U takvim situacijama lekar odlučuje da li su probiotici bezbedni i da li mogu doprineti oporavku, bez rizika od komplikacija.
Da bi probiotici pokazali pun efekat, najvažnije je da se koriste redovno i dosledno. NutriBiotic Fit najbolje deluje kada ga uključite kao deo svakodnevne rutine, jer tako podržavate stabilan balans crevne flore i postepeno jačate svoj imunitet i metabolizam.
Idealno je konzumirati ga:
Važno je i da ga uzimate u isto vreme svakog dana, kako bi efekat bio stabilan. Rezultati se najčešće primećuju već nakon nekoliko nedelja redovne upotrebe – kroz bolje varenje, više energije i jači imunitet.
Podrška za varenje, imunitet i ravnotežu creva.
✔ Pogodan za svakodnevnu upotrebu
✔ Efikasan kod regulacije digestivnih problema
✔ Prirodna pomoć za metabolizam
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Za većinu odraslih osoba preporučuje se probiotik jednom dnevno, ali tačan broj zavisi od soja i preporuke proizvođača. Kod težih digestivnih smetnji lekar može savetovati i češću upotrebu.
Najčešće se preporučuje da se probiotici uzimaju na prazan stomak ili neposredno pre obroka. Tako imaju veće šanse da stignu do creva u optimalnom stanju.
Kapsule su praktične jer su stabilne i često dovoljno jedna dnevno. Tečni probiotici mogu zahtevati 2–3 unosa dnevno, jer imaju kraći rok delovanja i brže prolaze kroz sistem.
Kod dece probiotici se mogu davati, ali doziranje je drugačije i zavisi od uzrasta. Uvek je najbolje konsultovati pedijatra, posebno kod beba i male dece.
Najčešća preporuka je najmanje dve nedelje nakon završetka antibiotika, ali kod nekih ljudi i duže – sve dok se crevna flora potpuno ne oporavi.
U većini slučajeva nuspojave su blage, poput nadutosti ili gasova. Ipak, prekomerna i nekontrolisana upotreba može biti nepotrebna i ne donosi dodatne benefite.
Prebiotici su hrana za probiotike (npr. vlakna iz povrća i integralnih žitarica). Njihovo kombinovanje u ishrani pojačava efekat i naziva se sinbiotski efekat.
Ako imate hronične bolesti, oslabljen imunitet, trudni ste ili dajete probiotike deci, savet lekara je obavezan. Takođe, ako ne osećate poboljšanje posle redovnog korišćenja, vredi proveriti sa stručnjakom.
Ostali članci
Proteini su mnogo više od hrane za mišiće, oni su osnovna građa našeg tela. Učestvuju u stvaranju ćelija, regeneraciji tkiva,
Kiseli kupus je mnogo više od tradicionalne zimnice, u pitanju je prirodna bomba zdravlja koja čuva imunitet, poboljšava varenje i
Sinbiotik je možda nova reč u svetu zdravlja creva, ali njegova ideja je jednostavna – kombinovati najbolje od prebiotika i
