Koliko puta ste čuli da su „buckasta deca samo zdrava deca koja lepo jedu“? I koliko puta je neko dobacio kroz šalu, „ma preraste se to“? I mi smo to slušali. Dok nismo shvatili da iza te „slatke bucmastosti“ može da se krije hronično oboljenje – gojaznost.
Ovo nije tekst koji optužuje. Niti onaj koji nabraja kalorije i idealne BMI vrednosti. Ovo je poziv da malo zastanemo. Da pogledamo oko sebe. Da oslušnemo svoje dete, njegove navike, njegovu ishranu, njegov odnos prema telu i pokretu. I da iskreno kažemo, možda je vreme da se nešto menja.
Jer gojaznost nije stvar izgleda. To je metabolički poremećaj koji menja zdravlje, samopouzdanje i celokupan razvoj deteta. Sve češće dovodi do ranog dijabetesa, hormonskih problema, visokog pritiska i povlačenja u sebe.
A najčešće krene neprimetno, uz neaktivnost, uz tablete i ekrane, mnogo stresa, preskakanje doručka, večeru pred spavanje i večiti manjak sna. Čak i kad genetika nije kriva, savremeni ritam života pravi prostor da dete sklizne u gojaznost bez da iko primeti – dok ne bude kasno.
Zato hajde da o ovome pričamo otvoreno i bez osude. Jer svako dete zaslužuje da raste zdravo, aktivno i svesno sebe – uz podršku, ne kroz kritiku.
Gojaznost kod dece nije isto što i „malo je puniji“ ili „ima bebi salce“. Reč je o ozbiljnoj dijagnozi – hroničnom poremećaju u kojem dolazi do prekomernog nakupljanja masnog tkiva, koje može negativno da utiče na zdravlje deteta, kako fizičko, tako i psihičko. Nije retko da deca sa viškom kilograma osećaju bolove u nogama, brzo se zamaraju, izbegavaju fizičku aktivnost ili gube volju za igru napolju.
Iako se neka deca spontano „izvuku“ iz viška kilograma kako rastu, kada se višak zadrži i nakon pete ili šeste godine, to više nije prolazna faza. To je signal da organizam nije u balansu – i važno je da roditelji to prepoznaju na vreme. Bez krivice i osude, ali sa razumevanjem i spremnošću da se reaguje na pravi način.
Gojaznost kod dece u Srbiji postaje sve izraženiji problem, procenjuje se da svako osmo dete ima klinički značajnu gojaznost, dok gotovo svako peto dete ima višak kilograma. Posebno zabrinjava činjenica da se ovaj trend beleži već od ranog školskog uzrasta, a brojke iz godine u godinu pokazuju postojan porast.
U uzrastu od 7 do 9 godina, više od trećine dece ima problema sa telesnom težinom, bilo da se radi o prekomernoj težini ili o gojaznosti. Iako se brojke mogu blago razlikovati po pitanju godina u zavisnosti od regiona, jasno je da se sa ovim problemom suočavaju porodice širom zemlje.
Ove statistike nisu samo brojke godina na papiru, one predstavljaju decu koja se svakodnevno suočavaju sa zdravstvenim izazovima, umorom tokom igre, bolovima u zglobovima, smanjenom fizičkom aktivnošću i osećajem nesigurnosti. Nažalost, mnogi roditelji prepoznaju problem tek kada se on već odrazi na svakodnevno funkcionisanje deteta.
Upravo zato je važno reagovati na vreme. Prvi znaci viška kilograma nisu nešto što će „proći samo od sebe“ oni su često prvi signal da detetu treba podrška i promena životnih navika.
Gojaznost kod dece najčešće nastaje kao posledica svakodnevnih navika – previše kalorija, premalo kretanja i sve češćeg oslanjanja na brzu, industrijski prerađenu hranu. Kada se ovome dodaju faktori poput dugotrajnog boravka ispred ekrana, hroničnog nedostatka sna i emocionalnog stresa, stvara se savršeno tlo za razvoj metaboličke neravnoteže. Takođe, u nekim slučajevima genetska predispozicija može doprineti da dete lakše dobije višak kilograma, ali navike u ishrani i svakodnevna aktivnost ostaju ključni uticaji.
Danas su deci dostupne brojne kalorične namirnice – peciva, grickalice, slatkiši i gotova jela. Privlačne su, brzo se konzumiraju i često postaju svakodnevna užina. Međutim, ovakva hrana sadrži mnogo više kalorija nego što dečje telo može da potroši. Kada se jede ispred ekrana ili iz dosade, bez stvarnog osećaja gladi i sitosti, telo skladišti višak – najčešće kao masno tkivo. Vremenom, to postaje obrazac koji je teško prekinuti.
Zaslađeni napici izgledaju bezazleno.. Ipak, jedna čaša gaziranog ili voćnog soka često sadrži više šećera nego ceo slatkiš. I ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da organizam ne doživljava tečnost na isti način kao hranu – dete ne oseća sitost, ali unos kalorija je stvaran. Kada se takva pića konzumiraju svakodnevno, višak šećera se nakuplja, a povećava se i rizik od razvoja insulinske rezistencije. Zato su voda, sveži ceđeni sokovi i nezaslađeni biljni čajevi daleko bolji izbor.
Pre samo jedne generacije, deca su provodila sate napolju – trčala, skakala, vozila bicikl, igrala se bez prestanka. Danas to često zamenjuju statične aktivnosti pred ekranom, pa se vreme koje bi inače bilo posvećeno igri i pokretu, svodi na minimum. Bez redovne fizičke aktivnosti, telo jednostavno ne troši energiju koju unese hranom. A dete ne mora biti ni lenjo ni nezainteresovano, samo mu je potreban podsticaj, prilika i neko ko će s njim deliti tu igru. Čim se uključe roditelji, drugari i malo zabave, želja za kretanjem se prirodno vraća.
Prekomerna težina kod gojazne dece ne nastaje iznenada, ona je obično posledica kompleksnog međudelovanja brojnih faktora koji se postepeno akumuliraju. U osnovi su kako genetske predispozicije, tako i svakodnevne životne navike, emocionalno stanje deteta, hormonski balans, ali i širi socijalni i porodični kontekst. Kada se ovi faktori udruže, rizik za razvoj ove dijagnoze znatno raste.
Dete koje često konzumira visokokaloričnu, industrijski prerađenu hranu, kao što su brza hrana, grickalice, slatkiši i gazirani napici, unosi znatno više kalorija nego što mu je potrebno. Organizmu postaje teško da tu energiju potroši, pa se višak akumulira u obliku masnog tkiva, što vodi do prekomerne težine, a može i da preraste u ozbiljnu dizagnozu kakva je gojaznost. Nedostatak unosa svežeg voća, povrća i dijetalnih vlakana dodatno usporava gastrointestinalnu peristaltiku i metaboličke procese, što pogoduje nakupljanju telesne mase. Uobičajena navika da se osećaj gladi „smiruje“ slatkišima, čak i kada ne postoji stvarna potreba za unosom hranljivih materija, postavlja temelj za razvoj nezdravih obrazaca ishrane.
Svakodnevna fizička neaktivnost predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za prekomernu težinu i razvoj gojaznosti. Današnja deca provode znatan deo vremena sedeći, bilo u školskoj klupi, ispred televizora, telefona ili računara. Ovaj sedentarni način života dovodi do smanjene potrošnje energije, slabije mišićne aktivnosti i usporenog metabolizma. Nedostatak adekvatnog kardiovaskularnog i motoričkog angažmana doprinosi pojavi povećanog telesnog masnog tkiva, što može imati i dugoročne posledice na zdravlje.
Genetski faktori značajno utiču na predispoziciju za prekomernu težinu, ali još važniji su porodični obrasci ponašanja. Navike kao što su nepravilni obroci (preskakanje doručka, kasne večere), emocionalno jedenje, česta konzumacija nezdravih grickalica i neaktivnost se često usvajaju posmatranjem roditelja i bliskih članova porodice. Porodica ima ključnu ulogu i kao model i kao izvor podrške u prevenciji i sprečavanju prekomerne težine.
U nekim slučajevima, prekomerna težina može biti simptom osnovnih endokrinih poremećaja, kao što su hipotireoza, sindrom insulinske rezistencije, policistični jajnici (PCOS) ili poremećaji u radu hipotalamusa. Takvi poremećaji dovode do usporenog metabolizma i poremećaja u regulaciji apetita i potrošnje energije, što zahteva stručno medicinsko praćenje i lečenje.
Porodice s ograničenim finansijskim resursima često se oslanjaju na brzu i industrijski prerađenu hranu koja je kalorična, a nutritivno siromašna. Nedostatak dostupnosti kvalitetnih namirnica i sigurnih prostora za fizičku aktivnost dodatno otežava usvajanje zdravih životnih navika, povećavajući time rizik od razvoja gojaznosti kod dece.
Neki lekovi, poput kortikosteroida, antiepileptika, određenih antipsihotika i antidepresiva, poznati su po tome što mogu izazvati povećanje telesne mase kao neželjeni efekat. Ukoliko se prekomerna težina javi iznenada i nije povezana sa promenama u ishrani ili aktivnosti, važno je konsultovati lekara kako bi se procenila moguća povezanost sa primenom terapije i razmotrila alternativa.
Simptomi prekomerne telesne težine kod gojazne dece mogu uključivati vidljivo povećanje telesne mase, brzo zamaranje, otežano kretanje i česte tegobe kao što su bolovi u zglobovima ili otežano disanje. Kada se prekomerna težina razvije u gojaznost, odnosno kada pedijatar postavi tu dijagnozu, često se javljaju i ozbiljniji problemi, uključujući i psihološke poteškoće kao što su povlačenje u sebe, nizak nivo samopouzdanja i problemi u odnosima sa vršnjacima.
Precizno prepoznavanje ovog problema uključuje merenje indeksa telesne mase (BMI), koji kod dece uzima u obzir i uzrast i pol, kao i konsultaciju sa pedijatrom radi postavljanja dijagnoze gojaznosti.
Indeks telesne mase (BMI) koristi se da se proceni da li dete ima normalnu težinu, prekomernu težinu ili gojaznost. Tumačenje telesne težine kod dece zasniva se na upoređivanju sa očekivanim vrednostima za njihov uzrast i pol. Kada BMI pređe određene vrednosti, ukazuje na višak kilograma, a ako dostigne nivo koji se smatra gojaznošću, pedijatar može postaviti dijagnozu i preporučiti dalje korake u lečenju.
BMI je važan pokazatelj za procenu i praćenje, iako sam po sebi ne može uvek razlikovati masno tkivo od mišićne mase.
Kod dece sa prekomernom težinom, a naročito kod one sa dijagnozom gojaznosti, primećuju se promene u načinu oblačenja, češće biraju široku odeću da prikriju telo. Mogu izbegavati fizičke aktivnosti i druženja koja zahtevaju kretanje, što dodatno otežava održavanje zdrave telesne mase. Povlačenje u sebe i smanjenje samopouzdanja često prate ovu dijagnozu, pa je važno obratiti pažnju i na emocionalno stanje deteta.
Deca sa prekomernom težinom često se brzo umaraju i imaju otežano disanje pri fizičkom naporu. Kada težina pređe prag dijagnoze gojaznosti, ti problemi mogu postati izraženiji i pratiti ih bolovi u zglobovima, ograničena pokretljivost i osećaj umora i tromosti. Ovi simptomi ukazuju da telo nosi preveliko opterećenje, te je neophodno reagovati na vreme.
Ukoliko pedijatar potvrdi dijagnozu gojaznosti, pored promene ishrane i uvođenja redovne fizičke aktivnosti, neophodno je sprovesti i medicinsku terapiju, koja će uključivati laboratorijske analize, praćenje opšteg zdravstvenog stanja, eventualnu farmakološku podršku ili dodatne specijalističke preglede.
Važno je da se tretman sprovodi sveobuhvatno, uz stručni nadzor i sa puno razumevanja za emocionalne potrebe deteta. Emocionalna podrška porodice i okruženja ima ključnu ulogu u motivaciji i istrajnosti, što dodatno povećava šanse za uspešno i trajno poboljšanje zdravstvenog stanja.
Gojaznost u ranom detinjstvu može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući povišen arterijski krvni pritisak, insulinsku rezistenciju i poremećaje lipidnog metabolizma i drudgih bolesti. Povećava se rizik od razvoja dijabetesa tip 2, ortopedskih problema, kao i hormonskih disbalansa koji mogu uticati na rast i razvoj. Takođe, psihološke posledice kao što su anksioznost, depresija i smanjeno samopouzdanje nisu retke kod dece sa dijagnozom gojaznosti.
Sve veći broj dece razvija dijabetes tip 2, bolest koja je nekada bila gotovo isključivo dijagnoza odraslih. Prekomerna težina remeti normalnu insulinsku funkciju i dovodi do insulinske rezistencije, što rezultira povišenim nivoima glukoze u krvi. Simptomi mogu uključivati pojačanu žeđ, učestalo mokrenje i umor. Pravovremenim usvajanjem zdravih životnih navika i povećanjem fizičke aktivnosti moguće je sprečiti ili odložiti nastanak bolesti.
Deca sa gojaznošću često imaju poremećaj u lipidnom profilu, naročito povišen LDL holesterol i trigliceride. Ovi faktori mogu dovesti do ranog razvoja ateroskleroze, odnosno zadebljanja krvnih sudova, što predstavlja ozbiljan kardiovaskularni rizik u kasnijem životu. Redovne laboratorijske kontrole pomažu u otkrivanju ovih poremećaja na vreme.
Hipertenzija kod dece sa prekomernom težinom je sve češći problem. Često nema izraženih simptoma, ali može dugoročno oštetiti srce, bubrege i oči. Praćenje krvnog pritiska je važan deo prevencije i ranog otkrivanja komplikacija povezanih sa prekomernom telesnom težinom.
Višak telesne mase dodatno opterećuje zglobove kolena, kukova i kičmu, što može izazvati bolove i smanjenu pokretljivost. Ukoliko se ne interveniše na vreme, postoji rizik od razvoja deformiteta i hroničnih ortopedskih problema. Važno je obratiti pažnju na svaku pojavu bola tokom kretanja.
Deca sa dijagnozom gojaznosti imaju povećan rizik od respiratornih problema, uključujući i apneju u snu, prekide disanja tokom noćnog sna koji utiču na kvalitet odmora i dnevnu energiju. Ukoliko dete hrče, budi se umorno ili pokazuje znakove otežanog disanja, neophodno je obratiti se pedijatru ili specijalisti.
Nealkoholna masna bolest jetre predstavlja nakupljanje masti u jetri kod dece koja nisu konzumirala alkohol. Ovo stanje može dovesti do upale jetre i oštećenja jetrenog tkiva. NAFLD se često otkriva ultrazvukom jer u ranoj fazi nema simptoma. Preventiva se zasniva na zdravoj ishrani i redovnoj kontroli.
Pored fizičkih, prekomerna težina utiče i na psihičko zdravlje deteta. Često se javljaju nisko samopouzdanje, anksioznost i depresivne epizode, posebno u adolescentnom periodu. Važno je da dete razume da nije krivo za problem i da ima podršku porodice i stručnjaka.
Deca sa dijagnozom gojaznosti često se suočavaju sa zadirkivanjem, isključivanjem iz društva i stereotipima. Ovi socijalni pritisci mogu negativno uticati na razvoj socijalnih veština i školski uspeh. Podrška porodice, škole i okoline igra ključnu ulogu u prevazilaženju ovih izazova.
Prevencija prekomerne telesne mase kod dece počinje usvajanjem zdravih navika u ishrani, kao što su redovni obroci bogati svežim voćem, povrćem i prehrambenim vlaknima, uz izbegavanje brze hrane i zaslađenih napitaka. Podsticanje svakodnevne fizičke aktivnosti kroz igru, sport ili šetnje, kao i ograničavanje vremena provedenog ispred ekrana, ključni su faktori. Podrška i uključenost cele porodice, kao i pozitivan odnos prema hrani i telu, presudni su za dugoročni uspeh.
Deca uče posmatrajući roditelje i najbliže, više nego rečima. Ako vide da birate zdrave namirnice i aktivan stil života, biće motivisana da učine isto.
Kada su voće, orašasti plodovi ili povrće lako dostupni, deca će češće birati te zdravije opcije umesto grickalica i slatkiša.
Povremeni užitak, poput sladoleda, nije problem ako je većina obroka nutritivno bogata, kuvana ili pripremljena na zdrav način, problem je kada je većina obroka brza i loša.
Hrana ne sme biti sredstvo za nagrađivanje ili utehu. Ljubav i pažnja se najbolje izražavaju kroz igru, razgovor i zajedničko vreme, a ne kroz slatkiše.
Nedostatak sna remeti regulaciju hormona gladi i sitosti, što može povećati apetit i doprineti prekomernoj težini. Dobar i redovan san je važan za zdrav rast i energiju deteta.
Umesto kritike, važno je uspostaviti iskren i podržavajući razgovor. Kada dete oseća razumevanje i podršku, lakše prihvata promene u navikama.
Uključivanje stručnjaka može pomoći da se uspostave realni i zdravi ciljevi bez strogih dijeta i zabrana, već kroz edukaciju i podršku celokupne porodice.
Da bi dete na zdrav i održiv način smanjilo telesnu težinu, neophodno je postepeno uvesti uravnoteženu ishranu i podsticati redovnu fizičku aktivnost kroz igru ili sport. Važno je izbegavati stroge dijete i fokusirati se na oblikovanje zdravih navika, koje uključuju redovne obroke, ograničavanje grickalica i zaslađenih napitaka. Podrška i ohrabrenje roditelja igraju ključnu ulogu u razvijanju pozitivnog odnosa deteta prema hrani i sopstvenom telu.
Kada cela porodica jede slično, dete se ne oseća izolovano ili „kažnjeno“. Zajedničke zdrave navike olakšavaju promene i jačaju osećaj pripadnosti.
Fizička aktivnost ne mora biti teret. Igra, šetnja, vožnja bicikla i druge prirodne aktivnosti su najbolji način da dete uživa u pokretu i razvija naviku za aktivan život.
Postavite jasna pravila , na primer, pola sata crtani, pa zatim pola sata igre napolju. Učenje balansa između vremena za ekran i aktivnosti na otvorenom ključno je za zdrav razvoj.
Dete koje se oseća voljeno i podržano ima veću motivaciju da usvoji zdrave navike iz želje i samopouzdanja, a ne iz straha ili pritiska.
Zajednički rad sa pedijatrom i nutricionistom omogućava izradu plana prilagođenog detetovim potrebama, koji neće biti doživljen kao kazna, već kao podrška i šansa za bolje zdravlje.
Prekomerna telesna težina kod gojazne dece često nije isključivo posledica prevelikog unosa hrane ili manjka fizičke aktivnosti. U osnovi problema neretko leže i metabolički i digestivni faktori, među kojima je disbioza crevne mikrobiote jedan od ključnih. Kada je crevna flora narušena, dolazi do otežane apsorpcije nutrijenata, hroničnog zapaljenja niskog intenziteta i disbalansa u regulaciji apetita, sve to dodatno otežava kontrolu telesne mase.
U slučajevima kada postoji dijagnoza gojaznost, izuzetno je važno ojačati creva iznutra. Upravo tu probiotski suplement poput NutriBiotic Fit-a može biti značajna podrška.
NutriBiotic Fit je prirodan probiotski suplement koji pomaže:
NutriBiotic Fit ne samo da pomaže u vraćanju crevne ravnoteže, već može i da olakša prelazak na zdraviji stil života, bez stresa, drastičnih odricanja i napora. Ako želite moćnu podršku u promeni navika, NutriBiotic Fit može biti saveznik na tom putu.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Gojaznost kod dece postaje medicinski problem kada višak kilograma počne da utiče na zdravlje. To može biti povišen šećer, pritisak, problemi sa disanjem, bolovi u zglobovima ili emocionalne teškoće. Ako dete ima više od nekoliko kilograma viška i uz to pokazuje bilo koji od ovih simptoma, vreme je za posetu pedijatru.
Gojazna deca ne treba da drže dijetu u klasičnom smislu. Zabrane i ograničenja mogu im više nauditi nego pomoći. Umesto toga, preporučuje se postepeno menjanje navika cele porodice, zdravija ishrana, više kretanja i emocionalna podrška. Fokus treba da bude na zdravlju, a ne na broju kilograma.
Najefikasnije aktivnosti su one u kojima dete uživa. To može biti vožnja bicikla, trčanje, plivanje, šetnja, ples ili sport s drugarima. Kada je zabavno, dete će to raditi češće, a to je i suština. Nije važno koliko traje, već da postane deo svakodnevnice.
Gojazno dete ne mora, ali može biti jako korisno. Nutricionista zna kako da napravi plan koji je realan, ukusan i prilagođen detetu. To nije dijeta, već podrška. Roditelji često dobiju smernice koje olakšaju ceo proces i smanjuju pritisak u porodici.
Najbolji način je uključiti se zajedno s njim. Idite zajedno u šetnje, smišljajte igre, plešite po kući. Dete će se lakše pokrenuti ako vidi da to radite i vi. Takođe, hvalite trud, a ne rezultat, da zna da je svaki korak važan, bez obzira na broj kilograma.
Škola ima veliku ulogu. Zdrava užina, redovno fizičko, aktivne pauze i edukacija o ishrani mogu pomoći deci da usvoje dobre navike. Takođe, podrška nastavnika, bez zadirkivanja i osude, daje detetu osećaj sigurnosti i motivacije da se brine o sebi.
