Dijabetes ishrana ne mora biti bauk, uz prave namirnice i male, dosledne korake možete držati nivo šećera pod kontrolom, zadržati energiju i uživati u ukusnim jelima svakog dana. U ovom vodiču otkrićete kako da pametno birate ugljene hidrate, kombinujete proteine i zdrave masti, sprečite nagle skokove glukoze i lakše upravljate težinom. Spremni? Krenimo ka obroku koji čuva vaše zdravlje i raspoloženje.
Dijabetes je hronično oboljenje u kome telo teško reguliše nivo šećera u krvi. Glavni igrač je hormon insulin. Kada ga nema dovoljno ili ćelije ne reaguju na njega, glukoza ostaje u krvotoku umesto da pređe u ćelije. Tako šećer raste, a energija pada.
Postoje dva najčešća oblika. Kod tipa 1, pankreas skoro uopšte ne stvara insulin. Ova bolest se obično javlja u detinjstvu i zahteva svakodnevne injekcije insulina. Kod tipa 2, insulin se luči, ali ćelije postaju „gluve“ na njegove signale. Ovaj tip bolesti je češći kod odraslih, a nastaje usled loših životnih navika i genetike, viška kilograma i premalo kretanja.
Visok šećer, ako traje dugo, oštećuje oči, bubrege, nerve i krvne sudove. Dobra vest je da ishrana, vežbe i pravilan plan obroka, kao i upotreba probiotika mogu znatno da poboljšaju kontrolu glukoze. Cilj je održati stabilan nivo šećera – bez naglih skokova i padova. U nastavku saznajte kako pametnim izborom namirnica možete pomoći svom telu i organizmu da lako i jednostavno funkcionišu, bez bolesti.
Insulin se stvara u pankreasu, tačnije u malim „ostrvcima“ ćelija zvanim Langerhansova ostrvca. U svakom ostrvcu nalaze se beta-ćelije – mini fabrike specijalizovane isključivo za insulin. Kada glukoza iz krvi dospe u beta-ćeliju, nastaje energija (ATP) koja signalizira da se zatvori kalijumski kanal, otvori kalcijumski kanal i pokrene oslobađanje insulina. Oslobađanje ide u dve faze: brza prva faza istiskuje već uskladišteni insulin, dok druga faza nastavlja polako da luči svež hormon dokle god je glukoza povišena. Zdrave beta-ćelije ponove ovaj ciklus stotine puta dnevno, prilagođavajući količinu hormona jačini i sastavu obroka. Ako ih imuni sistem uništi (tip 1) ili ih višak šećera i masti „preoptereti“ (tip 2), njihov rad slabi, pa je za kontrolu glukoze potrebna terapija insulinom ili lekovima koji pojačavaju njegovu funkciju.
Većina nas pod “dijabetes” zamišlja jednu jedinu bolest, visok šećer u krvi i gotova priča. Istina je, međutim, da se iza istog imena krije nekoliko različitih oblika bolesti koji nastaju iz potpuno različitih razloga i traže drugačiji način brige. Kod nekoga je problem u tome što telo uopšte ne proizvodi insulin, kod drugog što ga ne koristi kako treba, a postoje čak i privremena stanja povezana, recimo, s trudnoćom. Što pre shvatimo kako se ovi tipovi bolesti razlikuju i zašto jedan plan ishrane ili terapije ne „radi“ za sve – lakše ćemo prepoznati prve simptome bolesti kod sebe ili svojih bližnjih i reagovati na vreme. U nastavku teksta pojasnićemo osnovne vrste dijabetesa, njihove glavne karakteristike i ono najbitnije: šta svaka od njih znači za svakodnevni život.
Ovde pankreas gotovo da ne proizvodi insulin. Zato šećer ostaje u krvi, a ćelije gladuju za energijom. Tip 1 se obično pojavi još u detinjstvu ili ranoj mladosti i stiže naglo. Život sa tipom 1 znači redovne injekcije insulina, merenje glukoze i dobru organizaciju obroka. Uz to, moguće je trenirati, putovati i uživati u omiljenoj hrani – samo uz malo više planiranja.
Tip 2 je danas najčešći. Insulin se proizvodi, ali ćelije ga više ne „čuju“. Glukoza se gomila u krvi, a energija opada. Rizični faktori su višak kilograma, sedenje i porodična istorija. Dobra vest: promene navika često vraćaju šećer u normalu. Malo više kretanja, obrok prepun povrća i manji unos prerađenih ugljenih hidrata prave veliku razliku. Ako to ipak ne uspe, lekar odredjuje terapiju tabletama ili insulin.
Ovaj oblik se javlja samo u trudnoći, najčešće posle petog meseca. Hormoni ometaju insulin, pa šećer „skoči“. Uz pažljivu ishranu, blag trening i, po potrebi, insulin, trudnoća prolazi bez problema. Posle porođaja šećer se obično vrati u normalu, ali važno je nastaviti sa dobrim navikama, žene koje su ga imale imaju veći rizik da kasnije razviju tip 2.
Prvi znakovi često prolaze „ispod radara“, pa nije retko da ljudi otkriju povišen šećer tek na rutinskoj laboratoriji. Ipak, postoje tipični signali na koje vredi obratiti pažnju:
Stalna žeđ i suva usta, telo pokušava da razredi višak glukoze u krvi.
Učestalo mokrenje, bubrezi rade prekovremeno da izbace višak šećera.
Pojačan apetit, ali gubitak težine, ćelije ne dobijaju energiju, pa traže još hrane, dok telo sagoreva rezerve.
Zamor i pospanost, glukoza stoji u krvi umesto da ulazi u mišiće i mozak.
Zamagljen vid, višak šećera menja tečnost u očima.
Sporo zarastanje rana i česte infekcije, povišen šećer hrani bakterije i usporava imunitet.
Trnjenje ruku i nogu, nervi pate kada je glukoza dugo visoka.
Ako primetite više ovih simptoma zaredom, poseta lekaru i jednostavno merenje glukoze mogu sprečiti komplikacije i olakšati pravovremenu terapiju.
Hrana je glavni upravljač vašeg šećera. Ono što unosite kroz hranu određuje koliko brzo glukoza skače i koliko dugo ostaje visoka. Kada obrok sadrži spore ugljene hidrate, proteine i zdrave masti, šećer se podiže postepeno, a insulin stigne da ga uvuče u ćelije. Vlakna iz povrća i celih žitarica dodatno usporavaju varenje i drže vas sitim duže. Nasuprot tome, beli hleb, sokovi i peciva “eksplodiraju” glukozu za nekoliko minuta, pa pankreas mora da izbaci veliku dozu insulina, što vremenom vodi do umora i osećaja gladi. Zato je svaki zalogaj prilika da pomognete svom telu: birajte raznovrsnu ishranu, ubacite proteine pri svakom obroku i ne zaboravite malo dobrih masti iz orašastih plodova ili maslinovog ulja. Takav ritam ishrane drži šećer mirnim, energiju stabilnom i smanjuje rizik od komplikacija.
Osoba koja sazna da ima dijabetes, njena prva misao često bude: „Šta sad smem da jedem?“ I to je sasvim normalno. Hrana odjednom više nije samo uživanje, postaje nešto o čemu mora ozbiljno da se razmišlja. Ali dobra vest je da osoba sa ovom bolesti ne mora sve da se menja iz korena, niti da se život pretvori u brojanje zalogaja.
Ishrana kod dijabetesa ne znači gladovanje niti potpuno odricanje. U stvari, reč je o tome da bolje upoznate svoje telo i naučite kako da mu date ono što mu zaista treba. Kada znate šta vam podiže šećer, a šta ga drži u ravnoteži, onda je mnogo lakše sastaviti obrok koji vas drži sitima, zadovoljnima i bez neprijatnih oscilacija.
U ovom tekstu ćemo vam dati konkretne savete, jer nije poenta samo reći “ne jedi slatko” poenta je znati kako da jedete pametno, ukusno i tako da se osećate dobro iz dana u dan.
Planirajte jelovnik ishrane za ceo dan pre nego što ogladnite. Time izbegavate brze, slatke izbore. Koristite „metod tanjira“. Pola tanjira neka bude povrće. Četvrtinu zauzmu proteini, poput piletine ili ribe. Preostala četvrtina rezervisana je za spore ugljene hidrate, npr. integralni pirinač ili batat. Dodajte malo zdravih masti, kašičicu maslinovog ulja ili avokado. Beležite glikemijski odgovor u dnevnik; tako lakše uočavate koja hrana diže šećer brže.
Povrće s malo skroba treba biti zvezda svakog obroka, kod osoba koje imaju ovu bolest . Birajte brokoli, tikvice, zelenu salatu i papriku u raznim bojama. Oni sadrže vlakna, vitamine i gotovo nula dodatnog šećera. Voće jedite pametno. Držite se bobica, jabuka i krušaka jer imaju niži glikemijski indeks. Uvek ih kombinujte s proteinima ili mastima, šaka badema uz jabuku usporava rast glukoze. Izbegavajte sokove. Celo voće čuva vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera.
Voda je najbolji napitak za regulaciju glukoze. Ciljajte oko 35 ml po kilogramu telesne mase dnevno. Ako težite 70 kg, to je oko 2,5 l vode. Počnite dan velikom čašom vode sa kriškom limuna. Ograničite kafu na dve šolje i pijte nezaslađene biljne čajeve kao zamenu za sokove. Dehidratacija utiče na rad bubrega i glukoza tada teže izlazi iz tela.
Jedite otprilike na svaka tri do četiri sata. Preskakanje obroka čini da glukoza prvo padne, a potom naglo skoči kada konačno jedete. Kada je ishrana u pitanju, neka vam bude praksa da je doručak u prvih sat vremena nakon buđenja. Noćni zalogaji mogu poremetiti jutarnji šećer, pa je preporuka da završite večeru dva do tri sata pre spavanja. Ako se budite gladni, prebacite deo večere u raniju užinu.
Vlakna usporavaju varenje i sprečavaju nagle skokove šećera. Potrudite se da unosite bar 30 g vlakana dnevno. Jedna šolja skuvane leblebije donosi osam grama. Dodajte kašiku mlevenog lana u jutarnju ovsenu kašu. Rezistentni skrob iz ohlađenog krompira ili pirinča takođe hrani crevne bakterije i poboljšava osetljivost na insulin. Povećavajte unos postepeno uz dovoljno vode kako biste izbegli gasove.
Hrom pomaže insulinu da „otključa“ ćelije. Naći ćete ga u brokoliju, ječmu i integralnim pahuljicama. Magnezijum učestvuje u više od 300 metaboličkih reakcija, uključujući obradu glukoze. Izvori su spanać, bademi, golica i tamna čokolada sa najmanje 70 % kakaoa. Uvrstite po jedan od ovih izvora u svaki obrok. Ako laboratorija pokaže manjak, konsultujte lekara ili farmaceuta o suplementima.
Mišići troše glukozu bez potrebe za dodatnim insulinom. Brza šetnja od 30 minuta posle obroka može spustiti postprandijalni šećer i do 30 mg/dl. Ubacite trening snage dva puta nedeljno; veći mišići skladište više glikogena. Ako radite kancelarijski posao, ustanite svakih sat vremena i uradite deset čučnjeva ili istezanje. Sitni pokreti tokom dana (šetnja do prodavnice, penjanje stepenicama) zbirno imaju veliki efekat na kontrolu glukoze.
Beli hleb, peciva, slatkiši i zaslađene žitarice dižu šećer brže nego što insulin može da reaguje. U roku od pola sata šećer naglo skoči, a zatim pada i ostavlja vas gladnim i umornim. Umesto toga birajte integralne žitarice, ovsene pahuljice i voće u celom obliku. Ako vam se jede nešto slatko, posegnite za par kockica tamne čokolade (70 % kakao) ili porcijom bobičastog voća uz šaku badema. Tako dobijate ukusnu nagradu, ali bez naglog skoka nivoa šećera.
Kobasice, čips i razni keksići skrivaju velike količine zasićenih i trans-masti. Te masti usporavaju rad insulina i podižu loš holesterol, pa dodatno opterećuju srce, organ koji je ionako ranjiv kod dijabetesa. Umesto njih koristite maslinovo ulje, avokado, orahe ili losos bogat omega-3 mastima. Ako ste u žurbi, birajte badem ili humus umesto brze hrane. Napravite naviku da čitate deklaracije: ako sadrže „hidrogenisane“ ili „delimično hidrogenisane“ masti, vratite proizvod na policu.
Koktel, pivo ili energetski napitak mogu „sakriti“ i do deset kašičica šećera u jednoj čaši. Alkohol dodatno remeti rad jetre, pa ona kasni sa otpuštanjem glukoze kada vam nivo šećera padne tokom noći. Rezultat može biti jutarnja hipoglikemija i osećaj magle u glavi. Umesto toga pijte vodu sa kriškom limete ili nezaslađen biljni čaj. Ako se odlučite za alkohol, pridržavajte se pravila: ne više od jednog pića za žene i dva za muškarce dnevno, uvek uz obrok bogat proteinima i vlaknima. Tako držite šećer stabilnijim i izbegavate iznenadne skokove.
Mnogi koji se suoče sa dijabetesom pomisle da više ništa ukusno ne smeju da jedu. Ali to nije istina. Postoji mnogo namirnica koje su i zdrave i ukusne i što je najvažnije, pomažu da nivo šećera u krvi ostane stabilan. Ishrana kod dijabetesa ne mora da bude stroga ni dosadna, već pametno organizovana.
Ključ je u tome da vaša ishrana bude bogata hranom koja telu daje energiju, a ne pravi haos u organizmu. To su prvenstveno povrće sa niskim glikemijskim indeksom, celovite žitarice, kvalitetni proteini i zdrave masti. Kada se pravilno kombinuju, ovi sastojci pomažu da se izbegnu nagli skokovi šećera, daju osećaj sitosti i čuvaju zdravlje na duže staze.
U nastavku ćemo navesti koje su to preporučljive namirnice i zašto su važne. Neće biti komplikovanih uputstava, samo konkretni saveti koji vam mogu pomoći da lakše sastavite obrok koji radi za vaše zdravlje.
Brokoli, kelj, tikvice, paprika i pečurke gotovo ne pomeraju nivo šećera. Puna su vlakana, vitamina C i antioksidanata koji smanjuju upale. Napunite pola tanjira raznobojnim povrćem pri svakom obroku. Pečeno povrće uz maslinovo ulje daje bogat ukus bez dodatnih ugljenih hidrata. Dodajte sveže začine: peršun, bosiljak ili mirođiju za bolji miris i više mikronutrijenata. Što je vaš tanjir šareniji, to ćete uneti više fitonutrijenata i duže ostati siti.
Ovas, ječam i smeđi pirinač sadrže rastvorljiva vlakna koja usporavaju apsorpciju glukoze. Pasulj, sočivo i leblebije nude kombinaciju sporih ugljenih hidrata i biljnih proteina. Uključite jednu šolju mahunarki četiri puta nedeljno; dokazano poboljšava glikemijsku kontrolu i snižava „loš“ holesterol. Za doručak probajte ovsenu kašu sa cimetom i šakom oraha, topao obrok koji drži sitost do ručka. Ako kuvate pirinač, ostavite ga da se ohladi; rezistentni skrob tako dobija snažnije dejstvo na stabilizaciju šećera.
Losos, skuša i sardine donose omega-3 masne kiseline koje štite srce. Jedna do dve porcije masnije ribe nedeljno smanjuju trigliceride i upalne markere. Kod mesa birajte pileća prsa ili ćureća prsa, skinite vidljivu masnoću i pecite na roštilju ili u rerni. Jaja nude idealnu kombinaciju proteina i zdravih masti. Omlet s povrćem za doručak drži glukozu mirnom i daje dugotrajnu energiju.
Bademi, orasi, lešnici, golica i lan bogati su zdravim mastima, magnezijumom i hromom. Ove minerale mnogi dijabetičari imaju u deficitu, a oni pomažu regulaciji glukoze. Šaka orašastih plodova oko 30 grama idealan je međuobrok jer ne diže šećer, ali pruža dugotrajan osećaj sitosti. Mleveni lan ili čija seme lako se dodaju u smutije i jogurt, čime pojačavate unos omega-3 i vlakana.
Kefir, jogurt bez šećera, kiseli kupus i kiselo mleko donose žive kulture koje jačaju crevnu floru. Zdrava mikrobiota utiče na bolju osetljivost ćelija na insulin i smanjuje hronične upale. Počnite s pola šolje kefira ili dve kašike kiselog kupusa dnevno da biste izbegli nadimanje, pa postepeno povećavajte količinu. Ako birate gotove jogurte, proverite deklaraciju, tražite „žive i aktivne kulture“ i bez dodatog šećera. Redovan unos fermentisanih namirnica podržava varenje, poboljšava apsorpciju nutrijenata i doprinosi stabilnijem raspoloženju, što je važno za dugoročno upravljanje dijabetesom.
Mnogi misle da će izostavljanjem doručka „uštedeti“ kalorije. Rezultat je suprotan: glukoza prvo padne, pa kasnije naglo skoči kada konačno jedete. Telo traži brzu energiju, a to su obično slatkiši ili peciva. Preskakanje obroka slabi i rad pankreasa, jer insulin mora da reaguje jače i brže. Planirajte tri glavna obroka i jednu do dve male užine. Ishrana sa redovnim ritmom sprečava glad, drži šećer stabilnim i čuva energiju tokom dana.
Hrana sa oznakom „bez šećera“ ili „light“ često krije skrob, zasićene masti ili veštačke zaslađivače koji mogu izazvati nadimanje i lažni osećaj sigurnosti. Neki zaslađivači vrše podizanje nivoa insulina i posle dovode do naglog pada glukoze. Čitajte deklaracije: gledajte ukupan broj ugljenih hidrata, a ne samo odsustvo šećera. Birajte prirodno nezaslađene namirnice, grčki jogurt, sveže voće umerene porcije i začinite ih cimetom ili malo vanile za sladak ukus bez neželjenih skokova glukoze.
Ishrana bez dovoljno vlakana čini da ugljeni hidrati prolaze brzo, pa šećer skače u roku od pola sata. Vlakna usporavaju varenje, hrane dobre bakterije i daju osećaj sitosti. Ciljajte najmanje 30 grama vlakana dnevno: na primer, kašika mlevenog lana u jutarnjoj kaši, šolja kuvanog pasulja za ručak i velika salata za večeru. Ako vlakna uvodite prvi put, povećavajte količinu postepeno i pijte više vode. Tako izbegavate gasove, a creva se lakše prilagođavaju.
Doručak: Ovsena kaša sa cimetom, šakom borovnica i kašičicom mlevenog lana.
Užina: Grčki jogurt bez šećera + 1 kašika semenki golice.
Ručak: Grilovana piletina, mešana salata (rukola, paradajz, krastavac) i integralni kus-kus.
Užina: Jabuka + 6 oraha.
Večera: Losos pečen u rerni, porcija kinoe i barene brokoli.
Doručak: Omlet od 2 jaja sa spanaćem i paprikom, kriška integralnog hleba.
Užina: Šargarepa i štapići celera sa humusom.
Ručak: Supa od sočiva, zelena salata sa maslinovim uljem.
Užina: Kruška + 10 badema.
Večera: Ćureći file, pečene tikvice i kašičica guacamolea.
Doručak: Smoothie od kefira, bobičastog voća i kašike chia semenki.
Užina: Pola avokada sa limunom i morskom solju.
Ručak: Grilovana piletina sa barenim karfiolom i brokolijem + porcija mešane zelene salate sa maslinovim uljem i limunom.
Užina: Parčence tamne čokolade (70 % kakao) + 8 lešnika.
Večera: Potaž od tikvica i šargarepe sa dodatkom grčkog jogurta + porcija sveže sezonske salate (npr. paradajz, krastavac, peršun).
Doručak: Jogurt bez šećera sa mešavinom ovsa, lanenog semena i malina.
Užina: Krastavac u kolutovima + 2 kašike humusa.
Ručak: Grilovani losos, mešana salata sa maslinama i integralni pirinač (ohlađen).
Užina: Mandarina + šaka pistaća.
Večera: Pečurke punjene posnim sirom i spanaćem, servirane uz pečeni batat.
Doručak: Integralni tost sa avokadom i kuvanim jajetom.
Užina: Kefir sa cimetom.
Ručak: Goveđi gulaš (nemasno meso) sa povrćem i salata od svežeg paradajza.
Užina: Beli sir sa kolutovima sveže paprike.
Večera: Sardine iz konzerve (u vodi) zelena salata i paradajz + kriška integralnog hleba.
Doručak: Omlet sa pečurkama i sirom sa smanjenom masnoćom, uz sveži paradajz.
Užina: Smoothie od jogurta, borovnica i mlevenog lana.
Ručak: Tanjir variva od leblebija sa šargarepom i celerom.
Užina: Jabuka + 6 badema.
Večera: Pečena pastrmka, salata od blitve i krompir „u ljusci“ (kuvan, ohlađen).
Doručak: Palenta kuvana na vodi, prelivena jogurtom i posuta lanenim semenom.
Užina: Dve kockice tamne čokolade + 10 badema.
Ručak: Piletina u rerni, pečeni karfiol i sveža salata od rikule i krastavca.
Užina: Smuti od kefira, šumske mešavine i chia semenki.
Večera: Gusta supa sa povrćem i pasulja, integralna pita sa brokolijem.
Tokom teksta videli smo koliko crevne bakterije utiču na varenje, imunitet i čak nivo šećera u krvi. Kada su „dobre“ bakterije brojne, lakše držimo glukozu pod kontrolom, imamo više energije i ređe se borimo s upalama. Ali stres, brza hrana ili antibiotska terapija mogu brzo narušiti tu ravnotežu.
NutriBiotic Fit spaja klinički ispitane sojeve Lactobacillus i Bifidobacterium s prebiotičkim vlaknima u istoj kapsuli. To znači da korisni mikrobi stižu živi u debelo crevo i odmah dobijaju hranu da se nastane.
Redovan unos NutriBiotic Fit:
NutriBiotic Fit sadrži i prebiotik, hrom i vitamin B6, koji dodatno doprinose regulaciji šećera u krvi, očuvanju crevne ravnoteže i normalnom funkcionisanju metabolizma.
Ako ste na terapiji antibioticima, imate insulinsku rezistenciju, predijabetes ,diabetes tip 2, višak kilograma ili jednostavno želite jaču crevnu floru, razmislite o jednoj kapsuli dnevno, ujutru na prazan stomak. U kombinaciji sa raznovrsnom ishranom, redovnim kretanjem i dovoljnom količinom vlakana, NutriBiotic Fit može biti jednostavan, ali snažan korak ka boljem zdravlju.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Da, ali birajte pametno i pazite na porciju. Bobičasto voće (borovnice, maline, jagode) ima malo šećera i mnogo antioksidanata. Jabuka ili kruška srednje veličine dobra je opcija uz šaku orašastih plodova, jer proteini i masti usporavaju rast glukoze. Izbegavajte sokove i sušeno voće jer vlakna su odstranjena ili koncentrisana, pa šećer naglo skače.
Ne postoji ista vrednost niti količina za sve, ali većini ljudi odgovara 40-50 % kalorija iz složenih ugljenih hidrata (25-30 g vlakana dnevno). Ako jedete 1800 kcal, to je otprilike 180-220 g ugljenih hidrata. Računajte hleb, žitarice, povrće sa skrobom i voće. Merenje glukoze pre i dva sata posle obroka najbolja je opcija za praćenje nivoa šećera u krvi.
Za dijabetičare keto ishrana može brzo sniziti glukozu i težinu, ali zahteva medicinski nadzor, posebno ako uzimaju insulin ili tablete za snižavanje šećera. Nizak unos ugljenih hidrata može dovesti do hipoglikemije i nutritivnih nedostataka ako se ne planira pažljivo. Pre prelaska na keto obavezno konsultujte endokrinologa ili nutricionistu. Uvek je preporuka izbalansirana ishrana (mediteranski tip ishrane ili DASH dijeta).
Maslinovo ulje prve kategorije (extra virgin) zlatni je standard za salate i lagano dinstanje. Ove masnoće bogate su mononezasićenim kiselinama koje štite srce i poboljšavaju osetljivost na insulin, što je izuzetno korisno za dijabetičare.
U svakom obroku spojite spore ugljene hidrate (integralne žitarice, mahunarke) s proteinima (riba, jaja, nemasno meso) i malom porcijom zdravih masti (avokado, orašasti plodovi). Dodajte bar dve šake raznobojnog povrća. Ta kombinacija usporava varenje, drži glukozu stabilnom i produžava sitost, pa nema kasnijih napada gladi.
Ostali članci
Zdravo mršavljenje ne znači gladovanje i beskrajno odricanje, već pronalaženje ravnoteže između hrane, kretanja i načina života. Rigorozne dijete možda
Kandida je gljivica koja prirodno živi u našem organizmu, ali kada se previše razmnoži, može izazvati brojne neprijatne simptome, od
Kandida , latinski Candida, u crevima je problem o kojem se retko govori, a mnogi se svakodnevno bore sa njenim
