Apetit je nešto što uzimamo zdravo za gotovo, dok se ne poremeti. Nekad osećamo da možemo da pojedemo sve što nam se nađe pred očima, a ponekad nekoliko dana nemamo želju da jedemo ništa. Ove promene mogu biti prolazne, ali često ukazuju na dublje telesne ili emocionalne uzroke. U nastavku teksta, otkrićete šta zapravo utiče na apetit, zašto dolazi do poremećaja, ali i kako ga možete prirodno regulisati bez rigoroznih dijeta ili strogih pravila. Ako želite da ponovo uspostavite zdravu kontrolu nad ishranom, nastavite sa čitanjem.
Apetit je prirodan osećaj želje za hranom koji se razlikuje od stvarne gladi. Dok glad predstavlja biološku potrebu tela za energijom i hranljivim materijama, apetit je više pod uticajem emocija, okoline i navika. Na primer, možete imati apetit za čokoladom iako niste fizički gladni. On je važan deo svakodnevnog života jer nas vodi ka unosu hrane, ali kada postane poremećen, bilo da je preteran ili smanjen, može negativno uticati na zdravlje.
Poremećaj apetita ne znači samo da jedete previše ili premalo. To je često posledica različitih faktora koji deluju istovremeno. U nastavku navodimo najčešće uzroke.
Hormoni igraju ključnu ulogu u kontroli apetita. Grelin je hormon koji signalizira telu da je vreme za obrok i često se naziva “hormon gladi”. S druge strane, leptin obaveštava mozak kada smo siti. Kada dođe do disbalansa između ova dva hormona, apetit može biti pojačan ili potpuno potisnut. Hroničan stres, nepravilan san ili gojaznost mogu poremetiti ovu ravnotežu.
Emocije imaju ogroman uticaj na apetit. Neki ljudi pod stresom gube apetit, dok drugi utehu traže u hrani. Depresija, anksioznost i loše raspoloženje često vode ka promenama u obrascima ishrane, bilo kroz prejedanje ili potpunu ravnodušnost prema hrani.
Apetit može biti pokrenut i spoljašnjim signalima. Primamljiv miris iz pekare, izgled kolača na fotografiji ili čak druženje sa prijateljima koji jedu, sve to može da podstakne osećaj gladi, iako fiziološki niste gladni. Ovakva „vizuelna“ ili „emocionalna“ glad može lako dovesti do prejedanja.
Bolesti ili oboljenja, naročito hronična, često utiču na apetit. Upale, infekcije, problemi sa varenjem ili određeni lekovi mogu da ga smanje. S druge strane, fizička aktivnost često povećava apetit jer telo traži energiju za oporavak i funkcionisanje.
Preskakanje obroka, kasna večera, neredovan san i konzumacija velike količine prerađene hrane vremenom zbunjuju organizam. Telo prolazi kroz gubitak prirodnog ritma i signalizacije za glad i sitost, što lako vodi ka poremećaju apetita.
Nekada apetit jednostavno „ne sarađuje“. Ili vam ništa ne prija danima, ili ne možete da prestanete da grickate, čak i kada niste gladni. Ove promene ne moraju biti razlog za brigu ako su kratkotrajne, ali kada potraju, važno je razumeti šta se dešava.
Za slabljenje apetita često se kaže da „ništa ne ide niz grlo“. To se može desiti zbog raznih oboljenja ili bolesti, bola, ali i zbog stresa, tuge ili jednostavno psihičkog zamora. Ponekad ni omiljena jela ne izazivaju nikakvu želju. Ako ovakvo stanje potraje, ceo telesni sistem počinje da trpi, može doći do gubitka težine, manjka energije, a može oslabiti i imunitet.
Suprotno tome, povećanje apetita često deluje kao „stalna glad“. Čak i kada ste fizički siti, javlja se potreba za još nečim, obično slatkim ili masnim. Ova vrsta apetita često je povezana sa emocionalnim razlozima, navikama ili hormonskim signalima koji šalju pogrešne poruke telu. Vremenom, ovo može dovesti do neželjenog gojenja i osećaja gubitka kontrole.
Kada apetit nije u balansu, ni odnos prema hrani nije zdrav. Ali uz nekoliko jednostavnih navika, možemo pomoći telu da samo pronađe ravnotežu, bez strogih dijeta i bez pritiska.
Kada telo redovno dobija ono što mu treba, kvalitetne proteine, vlakna, zdrave masti i kompleksne ugljene hidrate, apetit prirodno dolazi u ravnotežu. Preskakanje obroka ili konzumacija rafinisanih namirnica može da poremeti signale gladi i sitosti. Idealno je imati 3 glavna obroka i 1–2 užine, uz pažnju na porcije i ritam obroka.
Vežbanje ne utiče samo na telesnu težinu, ono direktno pomaže u regulaciji hormona koji upravljaju apetitom. Umerena fizička aktivnost, poput šetnje, plivanja ili vožnje bicikla, može smanjiti preteranu želju za hranom, a istovremeno podstaći zdravu glad u pravo vreme.
Stres je jedan od glavnih krivaca za poremećaje apetita, bilo da jedemo previše ili izgubimo volju za hranom. Učenje kako da prepoznamo i umirimo stres, kroz razgovor, tehniku disanja, meditaciju ili jednostavno više vremena za sebe pomaže telu da se „resetuje“. Podrška bliskih ljudi tu igra ogromnu ulogu.
San utiče na hormone gladi (grelin) i sitosti (leptin). Ako ne spavate dovoljno, telo češće šalje signal da je gladno, i to uglavnom za brzom i kaloričnom hranom. Sedam do devet sati sna svake noći može napraviti veliku razliku u načinu na koji doživljavate glad i apetit.
Povremene promene apetita su sasvim normalne i dešavaju se svima. Međutim, ako primetite da vam apetit dugo nije u ravnoteži, da stalno osećate preteranu glad, nemate volju da jedete u toku dana ili danima, imate gubitak ili nagli dobitak težine tada vredi obratiti pažnju.
Stručna pomoć je važna kada promene u apetitu počnu da utiču na kvalitet života, raspoloženje i zdravlje. Nutricionista, lekar ili psiholog mogu pomoći da se otkrije uzrok, bilo da je u pitanju hormonski disbalans, stres, poremećaj u ishrani ili neka druga fizička ili emocionalna teškoća.
Važno je znati: tražiti pomoć nije slabost, to je znak da brinete o sebi
Hrana nije samo gorivo, ona komunicira sa našim telom. Prave namirnice mogu vam pomoći da apetit dovedete u ravnotežu i smanjite napade gladi koji se javljaju bez stvarne potrebe za hranom.
Proteini su ključni za osećaj sitosti. Kada ih uključite u svaki obrok, osećate se siti duže i imate manju potrebu za grickanjem. Jaja, piletina, riba, grčki jogurt i mahunarke su odličan izbor. Ne samo da pomažu u kontroli apetita, već i podstiču zdrav metabolizam.
Vlakna usporavaju varenje i pomažu da se osećaj sitosti zadrži duže. Ovsene pahuljice, integralne žitarice, povrće, mahunarke i voće poput jabuka ili krušaka odličan su izbor. Osim toga, vlakna podupiru i zdravu crevnu floru, što dodatno utiče na kontrolu apetita i opšte zdravlje.
Namirnice koje polako podižu nivo šećera u krvi pomažu u održavanju stabilne energije i smanjuju iznenadne napade gladi. To su, na primer, batat, leblebija, crni pasulj, integralna testenina, orašasti plodovi i zeleno lisnato povrće. Kada se bazirate na ovim namirnicama, apetit se stabilizuje bez osećaja uskraćenosti.
Suplementi mogu biti odlična pomoć kad vam telo šalje signale da nešto nije u balansu. Neki dodaci, kao što su probiotici, magnezijum ili hrom, mogu pomoći da se smanji želja za hranom i da apetit postane stabilniji. Ipak, važno je znati da suplementi nisu čarobni štapić, i nisu zamena za dobru hranu i redovne navike. Oni su dodatna podrška, koja najbolje funkcioniše kada idu rame uz rame sa zdravim stilom života.
Znate li da veliki deo naše želje za hranom zapravo dolazi iz creva? Kada je mikrobiom u neravnoteži, loše bakterije mogu podsticati želju za slatkišima i nepravilnu ishranu. NutriBiotic Fit je probiotik sastavljen od pažljivo odabranih dobrih bakterija koje pomažu da se ta ravnoteža vrati.
Pored toga, visokospecifični sojevi probiotskih bakterija prisutni u NutriBiotic Fit-u deluju i na GLP-1 receptore, što može doprineti smanjenju apetita. Takođe, utiču na regulaciju nivoa šećera u krvi, čime se posredno smanjuje i žudnja za slatkišima.
Kada creva funkcionišu kako treba, telo bolje reguliše apetit, varenje je lakše, a energija stabilnija. Uz NutriBiotic Fit i pravilnu ishranu, možete sebi olakšati kontrolu nad željom za hranom i napraviti velike korake ka zdravijem životu.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Prava glad se javlja postepeno i ne bira, može vas uhvatiti bilo kada i traži hranljive namirnice. Apetit je više želja za određenom hranom, često povezan sa emocijama ili navikama. Na primer, možete imati apetit za slatkišima iako niste stvarno gladni.
Apsolutno. Stres može da smanji apetit kod nekih ljudi, a kod drugih da ga pojača, često vodeći do emocionalnog jedenja ili žudnje za brzom hranom bogatom šećerima i mastima.
Da, mnogi lekovi, poput antidepresiva, kortikosteroida ili lekova za pritisak, mogu promeniti apetit i težinu, bilo da ga povećaju ili smanje.
Hormoni poput grelina i leptina šalju signale gladi i sitosti mozgu. Kada su njihovi nivoi poremećeni, može doći do prekomernog ili smanjenog apetita.
Pravilna ishrana, redovni obroci, fizička aktivnost, upravljanje stresom i kvalitetan san su ključni za zdravu kontrolu apetita.
Emocionalno prejedanje se dešava kada jedete ne zbog gladi, već zbog osećaja tuge, stresa, dosade ili anksioznosti. Često je praćeno osećajem krivice nakon jela.
Ako promene u apetitu traju duže vreme, utiču na vašu težinu, raspoloženje i svakodnevni život, ili ako se javljaju uz druge simptome, obratite se lekaru ili stručnjaku.
Ostali članci
Proteini su mnogo više od hrane za mišiće, oni su osnovna građa našeg tela. Učestvuju u stvaranju ćelija, regeneraciji tkiva,
Kiseli kupus je mnogo više od tradicionalne zimnice, u pitanju je prirodna bomba zdravlja koja čuva imunitet, poboljšava varenje i
Sinbiotik je možda nova reč u svetu zdravlja creva, ali njegova ideja je jednostavna – kombinovati najbolje od prebiotika i
