Dijareja deluje kao prolazan problem, ali kada se javi iscrpljuje telo, remeti svakodnevni ritam i često ostavlja organizam bez važnih nutrijenata. Bilo da traje dan, dva ili se ponavlja u talasima, nije je pametno ignorisati. Iza nje može stajati loša ishrana, infekcija, stres, pa čak i narušena ravnoteža crevne flore.
Zato nije dovoljno samo „čekati da prođe“. Važno je znati kako se telo oporavlja, šta mu u tom trenutku najviše prija, a šta može dodatno da pogorša stanje. U nastavku otkrivamo proverene savete koji pomažu ne samo u oporavku, već i u tome da dijareja ne postane čest, neprijatni gost.
Dijareja (proliv) je stanje kada stolica postaje retka, vodenasta i javlja se više puta dnevno, obično tri ili više. Nastaje kada varenje ne funkcioniše kako treba, pa voda iz hrane ne stigne da se apsorbuje.
Uzroci mogu biti razni: virusi, bakterije, loša hrana, stres ili lekovi. U većini slučajeva prolazi sama, ali ako potraje više dana, može brzo dovesti do dehidratacije, posebno kod dece i starijih. Tada je važno reagovati na vreme.
Dijareja nije samo češća i ređa stolica, to je jasan znak da organizam pokušava da se oslobodi nečega što mu smeta, bilo da je u pitanju infekcija, loša hrana ili neka druga iritacija. Uz promenu stolice, često se javljaju i grčevi u stomaku, nadimanje, mučnina, pojačano pražnjenje kolona, pa čak i osećaj iscrpljenosti, što sve ukazuje na to da je sistem za varenje pod ozbiljnim pritiskom.
Najpre se menja ritam. Stolica postaje češća, tri ili više puta dnevno, a zatim i ređa, vodenasta, ponekad sa sluzi ili nesvarenim delovima hrane. Kod nekih traje samo dan ili dva, dok kod drugih može potrajati duže, sa oscilacijama tokom dana.
U zavisnosti od uzroka, proliv može biti praćen i drugim neprijatnostima koje dodatno iscrpljuju organizam.
Grčevi, probadanje ili tup bol, posebno u donjem delu stomaka česti su pratioci dijareje. Bol može biti blag, ali i vrlo izražen, pogotovo neposredno pre odlaska u toalet.
Zbog poremećenog varenja, creva postaju osetljivija i ispunjena gasovima. To izaziva osećaj nadutosti, pritiska i nelagodnosti u stomaku.
👉 Više o ovoj temi možete pročitati u našem blogu: Nadutost – Zašto nastaje i kako je efikasno ublažiti?
Kada je uzrok dijareje infekcija, telo može reagovati povišenom temperaturom. Obično se kreće između 37,5 i 38,5°C, ali u težim slučajevima može biti i viša. To je znak da imuni sistem pokušava da se izbori sa uzrokom.
Proliv se može javiti iznenada, a razlozi su često različiti, od nečeg što ste pojeli, preko infekcija, do emotivnog stresa. Nekad traje kratko i prođe sama, a ponekad je znak da telo ne podnosi nešto što mu stalno unosimo. Razumevanje uzroka je prvi korak ka pravom rešenju.
Neke osobe jednostavno ne podnose određene sastojke iz hrane, poput laktoze, glutena ili fruktoze. Kada telo ne može da ih svari, dolazi do crevne nelagodnosti, nadutosti i često dijareje. Ovo stanje se ne leči lekovima, već promenom ishrane.
Ponekad je krivac jasan, nešto što ste pojeli bilo je pokvareno, nepropisno čuvano ili kontaminirano. Trovanje se obično javi naglo, sa jakom dijarejom, mučninom, ponekad i povraćanjem, uz bolove u stomaku. Telo pokušava da se oslobodi toksina što pre.
Infekcije su jedan od najčešćih uzroka dijareje, a mogu ih izazvati virusi, bakterije ili paraziti. Simptomi variraju, ali zajedničko im je da narušavaju normalan rad kolona.
Virusi poput rotavirusa i norovirusa česti su uzroci dijareje, naročito kod dece. Prenose se lako, direktnim kontaktom, kontaminiranom hranom ili vodom i brzo se šire među ljudima. Simptomi se obično javljaju naglo i traju od jednog do tri dana, a najčešće uključuju učestalu stolicu, mučninu, povraćanje i blagu povišenu temperaturu..
Salmonela, Escherichia coli i Campilobacter su bakterije koje unosimo kontaminiranom hranom ili vodom. Proliv može biti obilan, praćen grčevima i ponekad krvlju u stolici.
Giardia lamblia i Entamoeba histolytica su primeri parazita koji izazivaju dugotrajniju dijareju, često sa nadutošću, nelagodom i promenama u apetitu. Uglavnom se unose kroz zagađenu vodu ili lošu higijenu.
Stres ne pogađa samo um, već i stomak. Kada smo pod tenzijom, dolazi do ubrzanog rada kolona, peristaltika se pojačava, menjaju se digestivni sokovi, i javlja se poznata “nervoza u stomaku”. Kod osetljivijih osoba, ovo može dovesti do dijareje.
Neki lekovi, posebno antibiotici, mogu narušiti ravnotežu dobrih bakterija u crevima, što često dovodi do dijareje. Slično dejstvo mogu imati i laksativi, kao i određeni lekovi protiv bolova, terapija za srce ili hemoterapija. Ako se proliv javi tokom uzimanja bilo kog leka protiv istog, važno je obavestiti lekara.
Dijareja se može javiti i u specifičnim okolnostima:
Ovakvi slučajevi su obično prolazni, ali znaju biti vrlo neprijatni – pogotovo ako vas zateknu daleko od kuće.
Kod odraslih dijareja najčešće prođe bez većih posledica. Međutim, kod beba i dece situacija je drugačija. Njihov organizam brže gubi tečnost i elektrolite, a to može dovesti do dehidratacije u veoma kratkom roku. Zbog toga je važno prepoznati simptome na vreme i znati kada je potrebna dodatna pažnja ili poseta pedijatru.
Kod beba, stolica može biti ređa i učestalija, što često nije razlog za brigu. Međutim, ako postane vodenasta, ima jak miris, sluz ili tragove krvi, i ako beba odbija hranu, deluje pospano ili dehidrirano potrebno je odmah reagovati. Bebe brzo gube tečnost, pa je važno obezbediti dovoljno majčinog mleka ili rastvora za rehidrataciju, uz savet pedijatra.
Proliv kod dece je čest jer im imuni sistem još sazreva. Uz bol u stomaku, povišenu temperaturu i gubitak apetita, najveći rizik je dehidratacija, naročito ako ima i povraćanja. Dete treba često nuditi tečnošću i laganom hranom. Ako simptomi traju više od dva dana ili se pogoršaju savet lekara je obavezan.
Dijareja ne traje uvek isto. Nekad je kratkotrajna i prolazi sama, a nekad se vraća iznova ili ne prestaje danima. Upravo po trajanju i uzroku razlikuju se akutna i hronična dijareja, a ta razlika je važna jer određuje i kako se pristupa lečenju.
Akutna dijareja počinje iznenada i traje do dve nedelje. Najčešći uzroci su virusne, bakterijske ili parazitske infekcije. U većini slučajeva prolazi spontano, uz odmor i pravilnu rehidraciju.
Često je prati bol u stomaku, povišena temperatura, mučnina ili povraćanje. Najvažnije je da se u tom periodu nadoknadi izgubljena tečnost i prati stanje, posebno kod dece i starijih. Ukoliko proliv potraje duže od nekoliko dana ili se simptomi pogoršaju, neophodno je obaviti odgovarajuće laboratorijske analize.
Dijareja postaje hronična kada traje duže od četiri nedelje, bilo da je stalna ili se vraća u ciklusima. Ovo više nije obična probavna smetnja, već signal da nešto dublje nije u redu sa crevima.
Hronična dijareja je često povezana sa bolestima creva, kao što su:
Za razliku od akutne, hronična dijareja zahteva detaljnu dijagnostiku i individualan terapijski pristup. U ovim slučajevima, važno je ne odlagati posetu gastroenterologu, jer rana dijagnoza čini veliku razliku u kvalitetu života.
Dijareja često deluje kao nešto što se “jednostavno desi”, ali istina je da mnogi slučajevi mogu da se spreče i to jednostavnim, svakodnevnim navikama. Prevencija ne podrazumeva stroga pravila, već zdravu rutinu koja štiti digestivni sistem i održava kolon u ravnoteži. Da bi se izbegla dijareja, najvažnije je pranje ruku pre jela i posle toaleta. Takođe, važno je pažljivo birati hranu, jesti samo povrće i voće koje je dobro oprano ili termički obrađeno, izbegavati neprokuvanu vodu i nepasterizovane mlečne proizvode.
Kada putujemo, koristimo flaširanu vodu i biramo mesta sa čistom hranom. Dobar savet je i da jedemo fermentisane proizvode, poput jogurta, jer pomažu crevima.
Na kraju, ne treba preterivati sa antibioticima jer mogu poremetiti crevnu ravnotežu i učiniti nas podložnijim dijareji.
Većina infekcija koje izazivaju dijareju prenosi se prljavim rukama, kontaminiranom hranom ili vodom. Zato su osnove higijene i dalje najbolja zaštita:
Dovoljna količina tečnosti ne samo da štiti telo od dehidratacije ako se proliv pojavi, već pomaže i da se varenje odvija pravilno. Voda, blagi biljni čajevi i prirodne supe su najbolji izbor. Gazirani napici i alkohol mogu dodatno iritirati creva i treba ih izbegavati, posebno u osetljivim fazama.
Creva su najosetljivija na ono što unosimo svakog dana. Prevencija dijareje uključuje:
Kada se dijareja pojavi, važno je ne paničiti, ali ni ignorisati. Telo pokušava da se izbori s nečim što mu ne prija, bilo da je u pitanju infekcija, loša hrana, stres ili nešto drugo. Cilj lečenja nije da je “stopiramo” odmah po svaku cenu, već da podržimo organizam da se oporavi na zdrav način, bez komplikacija.
Najvažniji korak kod dijareje je sprečavanje dehidratacije. Svakim odlaskom u toalet telo gubi vodu i elektrolite – natrijum, kalijum, magnezijum. Da biste to nadoknadili, potrebno je piti:
Izbegavajte gazirane napitke, voćne sokove i alkohol, oni mogu pogoršati stanje.
Kada se javi dijareja, digestivni sistem je iziritiran i osetljiv. Zbog toga je važno napraviti privremene promene u ishrani, da bi creva imala vremena da se oporave.
Hrana treba da bude blaga, lako svarljiva i termički obrađena.
Nisu svi lekovi za dijareju isti, a nisu uvek ni potrebni. U blažim slučajevima, najčešće je dovoljna korekcija ishrane i nadoknada tečnosti. U drugim situacijama, lekovi mogu pomoći da se simptomi ublaže ili kontrolišu.
Neki dodaci ishrani mogu pomoći da se crevna flora brže oporavi, naročito posle dijareje izazvane antibioticima ili infekcijama:
Važno: koristiti ih u dogovoru sa lekarom ili farmaceutom.
Kada je dijareja izražena, učestala i iscrpljujuća, lekar može preporučiti lekove koji smanjuju učestalost stolice ili ciljano deluju na uzrok (npr. kod bakterijskih infekcija). Ovi lekovi se ne uzimaju “na svoju ruku”, jer ponekad mogu produžiti trajanje infekcije, naročito ako telo pokušava da se oslobodi toksina.
Aktivni ugalj može da apsorbuje toksine i gasove u digestivnom traktu, i često se koristi kao prva pomoć kod dijareje. Ne rešava uzrok, ali može pomoći u smanjenju simptoma. Ne preporučuje se za dugotrajnu upotrebu, i ne treba ga uzimati uz druge lekove jer može umanjiti njihovo dejstvo.
Ako je proliv hroničan ili se stalno vraća, važno je tražiti uzrok, a ne samo ublažavati simptome. Ponekad su u pitanju netolerancije na hranu, hronične bolesti kolona (poput Kronove bolesti ili sindroma iritabilnog creva), poremećaji u mikrobioti ili hormonski disbalans.
Dijareja je najčešće prolazna i ne zahteva ozbiljnu intervenciju. Međutim, postoje situacije kada je znak ozbiljnijeg problema i tada je važno da se što pre obratite lekaru. Pravovremena dijagnoza može sprečiti komplikacije, posebno ako se simptomi pogoršavaju ili traju duže od očekivanog.
Ako uz dijareju primetite krv u stolici, to je ozbiljan alarm. Može ukazivati na infekciju, upalu, hemoroide, ali i na ozbiljnija oboljenja kao što su ulcerozni kolitis ili čak tumori. Takođe, ako imate visoku temperaturu i/ili intenzivne bolove u stomaku, to može biti znak da se telo bori s težom infekcijom ili zapaljenskim procesom. U tim slučajevima, ne čekajte da „prođe samo od sebe“ potrebno je stručno mišljenje i eventualna laboratorijska obrada.
Kada se proliv produži duže od 14 dana, više nije reč o običnom stomačnom problemu. To već može biti znak hronične dijareje, koja se često javlja kao posledica ozbiljnijih stanja poput:
U svakom od ovih slučajeva neophodno je istražiti uzrok i postaviti odgovarajuću dijagnozu. Samolečenje produžava tegobe i kada je neadekvatno pogoršava stanje, pa je neophodno pravilno lečenje.
Kada dijareja traje duže nego što je uobičajeno ili je praćena ozbiljnijim simptomima, važno je obratiti se lekaru. Tada se pristupa sistematski, pažljivo se prate simptomi, uzima se detaljna anamneza i rade se potrebni pregledi kako bi se otkrio pravi uzrok. Cilj nije samo da se brzo zaustavi dijareja, već da se pronađe i leči osnovni problem, čime se sprečavaju komplikacije i obnavlja zdravlje.
Sve počinje razgovorom. Lekar će vas pitati kako dijareja izgleda, koliko često se javlja, koliko traje, da li ima krvi u stolici, da li osećate bolove, nadutost, temperaturu, da li ste putovali ili uzimali nove lekove.
Ovo nije formalnost, kroz razgovor lekar već može steći jasan pravac u kom treba ići dalje. Zatim sledi pregled stomaka, provera eventualne dehidratacije i drugih znakova koji mogu ukazati na ozbiljniji problem.
Ako simptomi ukazuju na nešto više od obične virusne infekcije, lekar može tražiti:
Ove analize su osnova za dalje korake. Ponekad i jednostavni nalazi mogu dati odgovore.
Ukoliko ni posle osnovnih analiza uzrok nije jasan, ili se sumnja na ozbiljnije probleme, lekar može preporučiti dodatna ispitivanja:
Kroz sve što smo do sada opisali, od uzroka i simptoma, do preporuka za lečenje, jasno je da zdravlje creva igra ključnu ulogu u prevenciji i oporavku od dijareje. Bilo da je reč o akutnoj infekciji, stresom izazvanoj dijareji ili disbalansu izazvanom antibioticima, jedno rešenje se iznova pokazuje korisnim: kvalitetan probiotik.
NutriBiotic Fit je posebno formulisan da podrži ravnotežu korisnih bakterija u crevima. Njegova uloga nije samo da pomogne kada se problem već pojavi, već i da preventivno ojača mikrobiom i smanji šansu za ponavljanje dijareje.
Bez obzira na to da li ga koristite u svrhu prevencije ili kao podršku terapiji metaboličkih poremećaja, tokom putovanja ili zbog upotrebe antibiotika, ne morate menjati probiotik- NutriBiotic Fit će pružiti adekvatnu zaštitu. Zahvaljujući pažljivo odabranim sojevima probiotskih bakterija, za koje postoje klinički dokazi o efikasnosti u stanjima poput putničke dijareje i dijareje izazvane antibioticima, ovaj probiotik deluje ciljano i pouzdano.
Redovno unošenje probiotika poput NutriBiotic Fit može:
Ako želite jednostavan, prirodan način da sačuvate metaboličko zdravlje kao i zdravlje kolona i poboljšate varenje – NutriBiotic Fit može biti pouzdan saveznik.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Najveći rizik je dehidratacija, gubitak tečnosti i elektrolita može brzo iscrpeti telo, naročito kod dece, starijih osoba i hronično bolesnih. Ako se zanemari, dijareja može dovesti i do ozbiljnih neravnoteža u organizmu, smanjene apsorpcije hranljivih materija i čak oštećenja crevne sluzokože.
Ključ je u rehidrataciji, laganoj ishrani i odmoru. Često pomažu prirodni preparati kao što su probiotici, čajevi (nana, kamilica) i blaga hrana poput prepečenog hleba, pirinča ili banana. U ozbiljnijim slučajevima mogu se koristiti i lekovi, ali uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.
To je dijareja koju pokreće stres ili anksioznost, bez prisustva infekcije ili druge fizičke bolesti. Telo reaguje na emocionalni pritisak kao da je u opasnosti, što utiče na rad creva. Česta je kod ljudi sa pojačanom osetljivošću nervnog sistema, kao što su oni sa sindromom nervoznih creva (IBS).
Kod sportista, uzrok može biti mehanički stres (trčanje), prekomerni unos tečnosti ili dodataka ishrani, ali i hormonske promene u telu usled napora. Kod trkača, takozvana „runner’s diarrhea“ je poznata po tome što se javlja tokom ili odmah nakon treninga, zbog promene protoka krvi u digestivnom traktu.
Kod odraslih, najčešći uzroci su kontaminirana hrana i piće, stres, lekovi (npr. antibiotici), intolerancije i infekcije. Takođe, sve češće se beleži dijareja izazvana lošom ishranom i disbalansom crevne mikroflore.
Ako dijareja traje duže od dva-tri dana, ako se pojavi krv u stolici, visoka temperatura, jaka bol u stomaku ili znaci dehidratacije, to su signali da je vreme da se javite lekaru. Uvek je bolje reagovati ranije nego čekati da se stanje pogorša.
