U našem telu žive bilioni bakterija. Neke nam pomažu, a neke nas mogu ozbiljno ugroziti. Iako ih ne vidimo, one svakog dana utiču na naše varenje, imunitet, pa čak i raspoloženje.
U ovom tekstu otkrivamo kako funkcionišu dobre i loše bakterije, kako da ih držimo u ravnoteži i zašto je zdrav mikrobiom ključan za celokupno zdravlje. Ako želite jednostavno i jasno objašnjenje – ostanite uz nas.
Bakterije su mikroskopski organizmi koji obitavaju svuda, uključujući i naše telo. Iako ih često povezujemo s bolestima, većina njih je zapravo korisna. Najviše bakterija nalazi se u crevima, ali ih ima i na koži, u ustima, nosu i plućima.
U crevima doprinose varenju, jačaju imunitet i učestvuju u proizvodnji vitamina. Na koži nas štite od štetnih mikroba, a u ustima čuvaju ravnotežu i zdravlje desni. Ukratko, bakterije su neophodne za naše zdravlje i deo su svakodnevnog funkcionisanja organizma.
Bakterije u telu igraju važnu ulogu u varenju, razlažu vlakna i složene šećere koje sami ne možemo svariti. U tom procesu nastaju korisne materije koje hrane creva i čuvaju njihovo zdravlje.
Takođe, podržavaju imunitet, potpomažu u proizvodnji vitamina (posebno K i B), i štite od infekcija. Sve više istraživanja pokazuje i njihovu povezanost s raspoloženjem, apetitom i energijom. Ukratko, bakterije su važan deo našeg zdravlja.
Korisne bakterije (probiotici) doprinose varenju, jačaju imunitet i održavaju ravnotežu u crevima. Štetne bakterije mogu izazvati upale, nadimanje i narušiti zdravlje ako ih ima previše u odnosu na korisne mikroorganizme.
Dobre bakterije su važni saveznici za zdravlje, posebno u crevima. Doprinose varenju, proizvodnji vitamina, jačanju imuniteta i zaštiti od štetnih mikroba. Neke čak utiču na raspoloženje, pa se creva često zovu „drugi mozak“.
Najpoznatije korisne bakterije su Lactobacili. Nalaze se u jogurtu, kefiru, kiselom kupusu i probiotskim suplementima. Kada su u ravnoteži, podržavaju celokupno zdravlje i pomažu telu da se lakše nosi sa stresom i infekcijama.
Štetne bakterije postaju problem kada se previše razmnože. Tada mogu izazvati nadimanje, dijareju, upale i druge tegobe.
Njima pogoduju šećeri, stres, loš san i česta upotreba antibiotika.
Ne mogu se potpuno izbaciti, ali je važno da budu pod kontrolom. Ključ je u balansu između dobrih i loših bakterija, jer taj odnos čuva zdravlje celog tela.
Korisne bakterije su ključne za zdravu probavu, apsorpciju nutrijenata i jačanje imuniteta. One doprinose u borbi protiv štetnih mikroorganizama i održavaju ravnotežu crevne flore. Bez njih, telo je podložnije upalama, probavnim smetnjama i povišenom stresu
Korisne bakterije razgrađuju vlakna i složene ugljene hidrate koje naše telo ne može samostalno da svari. U tom procesu nastaju korisni nusprodukti poput butirata, masne kiseline koja hrani ćelije creva. Osim toga, sprečavaju nadimanje i zatvor, podstiču redovno pražnjenje i potpomažu u apsorpciji vitamina i minerala.
Bez njihove pomoći, čak i najzdravija ishrana ne bi bila u potpunosti iskorišćena. Kada je crevna flora u balansu, stomak „radi kao sat“. Zato probiotici i fermentisane namirnice nisu prolazni trend, već podrška zdravlju iznutra.
Korisne bakterije mikroflore stimulišu rad imunoloških ćelija i asistiraju organizmu da prepozna i uništi patogene. One obučavaju naš imunitet da ne reaguje preterano na bezopasne stvari, ali da istovremeno efikasno reaguje na opasnosti kada je ugrožen imuni sistem.
Više od 70% imunih ćelija nalazi se upravo oko digestivnog trakta. Zato ne čudi što balansiranje crevne mikroflore znači i jačanje imuniteta. Kada imamo dovoljno kvalitetnih bakterija, naš imuni sistem uredno radi pa smo manje podložni virusima, bakterijama i alergijama.
Dobre bakterije zauzimaju prostor i „hranu“ koje bi štetne bakterije mogle iskoristiti. Na taj način ih bukvalno izguravaju iz tela. Ovaj proces se zove konkurentna inhibicija i to je prirodan način na koji nas telo štiti bez upotrebe lekova.
Takođe proizvode materije koje direktno deluju na patogene, kiseline i enzime koji im otežavaju opstanak. Kada je mikrobiota u balansu, loši mikroorganizmi nemaju šansu da se prošire.
Veza između creva i mozga je dvosmerna. Naučnici je nazivaju crevo-mozak osa, jer poruke iz stomaka putuju do mozga i obrnuto. Korisne bakterije učestvuju u proizvodnji neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin i ključni su za dobro raspoloženje.
Kada digestivni trakt funkcioniše kako treba, često se i mentalno osećamo bolje. Zato ljudi sa zdravom mikrobiotom imaju manje problema sa anksioznošću, depresijom i hroničnim stresom. Nije čudno što se creva nazivaju „drugi mozak“.
Loša ishrana bogata šećerom, česta upotreba antibiotika, stres i nedostatak sna narušavaju ravnotežu crevne flore i uništavaju korisne bakterije. Kada one oslabe, štetne bakterije se lakše razmnožavaju i stvaraju disbalans u organizmu.
Alkohol remeti crevnu barijeru i podstiče razvoj štetnih bakterija. Istovremeno uništava korisne mikroorganizme, posebno ako se konzumira često i u većim količinama. Čak i umeren unos alkohola može imati negativan uticaj na crevnu floru.
Osim toga, alkohol povećava propustljivost digestivnog trakta, što može dovesti do ulaska toksina u krvotok poznatog kao sindrom propustljivih creva. Zbog toga se preporučuje da se unos alkohola svede na minimum, pogotovo ako već imate problema sa varenjem ili imunitetom.
Šećeri su omiljena hrana štetnih bakterija i gljivica, poput kandide. Kada ih konzumiramo često, one se razmnožavaju i istiskuju dobre bakterije. Zbog toga se javlja disbalans koji može izazvati nadimanje, gljivične infekcije i varenje koje ne funkcioniše kako treba.
Rafinisani šećeri se kriju u mnogim proizvodima, od peciva do gaziranih pića. Izbegavanje ovih izvora šećera može brzo pomoći u vraćanju balansa mikrobiote.
Grickalice, gotova jela i industrijski proizvodi često sadrže veštačke sastojke koji nisu pogodni za korisne bakterije. Nedostatak vlakana, višak soli i konzervansa čine crevnu sredinu neprijateljskom za korisne mikroorganizme.
Takva ishrana ne samo da uništava korisnu floru, već i stvara idealne uslove za razvoj štetnih bakterija. Rešenje je jednostavno, što prirodnije i raznovrsnije namirnice, bogate vlaknima i bez dodataka.
Konzervansi i aditivi produžavaju rok trajanja hrane, ali skraćuju život korisnim bakterijama. Neki od njih mogu direktno uništiti dobar deo mikrobiote. Veštačke boje, emulgatori i pojačivači ukusa mogu narušiti osetljivu ravnotežu u crevima.
Zato je važno čitati deklaracije i birati proizvode sa što manje dodataka. Iako ne možemo uvek izbeći aditive, možemo ih znatno smanjiti u svakodnevnoj ishrani a to već pravi veliku razliku za naše bakterijske saveznike.
Nekoliko faktora može poremetiti ravnotežu i omogućiti lošim bakterijama da se prekomerno razmnože. Najčešći uzroci su loša ishrana, bogata šećerima i prerađenim namirnicama, česta upotreba antibiotika, hronični stres i manjak sna.
Takođe, manjak vlakana u ishrani i sedentarni način života dodatno pogoršavaju situaciju. Štetne bakterije se hrane upravo onim što njima pogoduje a to su prosti šećeri i rafinisani proizvodi.
Kada štetne bakterije počnu da dominiraju, telo šalje jasne signale. Simptomi mogu biti nadutost, gasovi, česte dijareje ili zatvori, kao i neobjašnjiv umor i pad energije. Ponekad se javljaju i promene raspoloženja, razdražljivost ili loš san.
Osim toga, može se pojaviti čest osećaj gladi, problemi sa kožom i pad imuniteta. Iako su ovi znaci nespecifični, često upućuju na disbalans mikrobiote.
Prekomerna količina štetnih bakterija može doprineti razvoju ozbiljnih stanja. Tu spadaju sindrom iritabilnog creva, hronične upalne bolesti creva (poput Kronove bolesti), infekcije urinarnog trakta i kandida.
Takođe, sve se češće povezuje disbioza sa mentalnim poremećajima kao što su anksioznost i depresija. Narušena crevna flora može imati uticaj i na metabolizam, pa se povezuje i sa gojaznošću, dijabetesom i autoimunim bolestima.
Disbioza je stanje kada dolazi do poremećaja ravnoteže između korisnih i štetnih bakterija u crevima. Glavni uzroci disbioze su nezdrava ishrana, stres, česta upotreba antibiotika i nedostatak fizičke aktivnosti. Ovaj disbalans može dovesti do problema sa varenjem, oslabljenog imuniteta i povećane upale u organizmu.
Antibiotici ubijaju i korisne i štetne bakterije, ne prave razliku. Iako su korisni u lečenju infekcija, često narušavaju mikrobiotu. Posle terapije, potrebno je vreme da se korisne bakterije oporave, a ponekad se to ne desi bez dodatne pomoći.
Zato se preporučuje upotreba probiotika tokom i nakon antibiotika, kao i oprez kod čestog korišćenja ovih lekova.
Šećeri i rafinisani ugljeni hidrati hrane štetne bakterije. Kada ih jedemo često, one se šire i stvaraju disbalans. Takva ishrana smanjuje količinu korisnih bakterija i otežava obnavljanje zdrave mikrobiote.
Rešenje je uvođenje više povrća, celovitih žitarica i fermentisanih proizvoda, hrane koje potpomažu dobrim bakterijama da se razvijaju.
Stres utiče na čitavo telo uključujući i digestivni trakt. Kada smo pod pritiskom, telo luči hormone koji menjaju pH vrednost u digestivnom traktu, što pogoduje lošim bakterijama.
Manjak sna dodatno slabi imunitet i usporava obnavljanje mikrobiote. Zato su odmor i relaksacija važni za balans i zdravlje creva.
Hemikalije iz hrane, vode i vazduha mogu negativno uticati na našu mikrobiotu. Pesticidi, teški metali i plastika u ishrani narušavaju crevnu barijeru i podstiču rast štetnih bakterija.
Iako ne možemo uvek izbeći izloženost, možemo birati lokalne i što prirodnije namirnice, kao i filtriranu vodu.
Kretanje direktno utiče na sastav mikrobiote. Ljudi koji su fizički aktivni imaju raznovrsniju i stabilniju crevnu floru. Vežbanje podstiče protok krvi u crevima i stimuliše prirodno čišćenje tela od toksina.
Čak i svakodnevna šetnja ili lagana joga mogu doprineti zdravlju mikrobioma.
Dobre bakterije se mogu obnoviti čak i nakon dužeg perioda disbalansa. Ključ leži u ishrani, navikama i okruženju. Promenama koje podržavaju prirodni balans mikrobiote, telo može samo da se regeneriše.
Uvođenje fermentisanih namirnica, smanjenje šećera, upravljanje stresom i kvalitetan san su osnovne smernice. Takođe, dodatni unos probiotika i prebiotika može pomoći da se proces obnove ubrza.
Jogurt, kefir, kiseli kupus, kiselo mleko su prirodni izvori kvalitetnih bakterija. Ove namirnice sadrže žive kulture koje direktno dopunjuju našu mikrobiotu.
Redovnim unosom fermentisane hrane pomažemo crevima da se brže oporave i ojačaju, naročito posle bolesti ili terapije antibioticima.
Vlakna su hrana za korisne bakterije, posebno prebiotska vlakna koja se nalaze u povrću, voću, integralnim žitaricama i mahunarkama. Ove materije ne vari naše telo, već ih koriste korisne bakterije za rast i obnavljanje.
Što je više vlakana u ishrani, to je jača i raznovrsnija mikrobiota. Balans počinje kroz obrok.
Antibiotici treba da se koriste samo kada su zaista potrebni i uz preporuku lekara. Svaka nepotrebna upotreba uništava korisne bakterije i otvara prostor za širenje štetnih.
Zato je važno da ih ne uzimamo „za svaki slučaj“, već da uvek vagamo korist i rizik.
Upravljanje stresom i kvalitetan san
Telo ne regeneriše samo mišiće tokom sna, već regeneriše i mikrobiotu. Dobar san i smanjenje stresa potpomažu telu da ponovo uspostavi balans.
Vežbe disanja, boravak u prirodi i rutine pred spavanje mogu znatno uticati na zdravlje digestivnog trakta. Opušteno telo znači zdrava creva.
Probiotici su žive korisne bakterije koje možemo unositi kroz suplemente ili hranu. Prebiotici su njihova hrana, vlakna koja im asistiraju da prežive i razmnože se.
Kombinacija ova dva oblika podrške čini mikrobiotu jačom, otpornijom i spremnijom da nas štiti svakog dana.
Određene namirnice ne samo da hrane naše telo, već direktno hrane i korisne bakterije u crevima. Uvođenjem ovih sastojaka u svakodnevnu ishranu, možemo značajno poboljšati ravnotežu mikrobiote i osetiti koristi kroz bolje varenje, više energije i stabilnije raspoloženje.
Dobre bakterije ne dolaze samo iz suplemenata, priroda nam ih je već spakovala u hranu koju mnogi već volimo. Hajde da pogledamo koje su to namirnice koje vaša mikrobiota obožava.
Ove fermentisane namirnice su najpoznatiji izvori prirodnih probiotika. Jogurt i kefir sadrže žive bakterijske kulture koje direktno unose korisne mikroorganizme u telo. Kiseli kupus, ako je nepasterizovan, sadrži bogat spektar bakterija koje podupiru zdravu crevnu floru.
Redovnim konzumiranjem ovih namirnica podržavate varenje i jačate imunitet iznutra, na potpuno prirodan način.
Banane su odličan izvor prebiotičkih vlakana, naročito kada nisu sasvim zrele. One hrane korisne bakterije i podstiču njihovo umnožavanje. Uz to, blage su za stomak i odlične u periodima kada je varenje osetljivo.
Idealan su izbor za doručak, užinu ili kao dodatak smutijima, ukusne, lake i korisne.
Ova sezonska namirnica prava je riznica prebiotičkih vlakana. Špargla podržava razvoj korisnih bakterija i smanjuje količinu štetnih . Osim toga, sadrži i antioksidante koji dodatno štite telo od oksidativnog stresa.
Može se pripremati kuvana, grilovana ili dodavati u salate i uvek će biti koristan dodatak za vaša creva.
Crni luk je bogat inulinom, vrstom vlakna koje stimuliše rast korisnih bakterija. Redovnim unošenjem luka, pomažete mikrobioti da se obnavlja i jača. Osim što je koristan, luk dodaje dubinu ukusa mnogim jelima.
Možete ga koristiti sirovog u salatama, kuvanog u supama ili kao osnovu za kuvana jela.
Ove namirnice sadrže rastvorljiva vlakna koja su idealna hrana za korisne bakterije. Ovsene pahuljice ujutru podstiču varenje i stabilizuju šećer u krvi. Mahunarke poput sočiva i pasulja daju dugotrajan osećaj sitosti i potpomažu u regulisanju apetita.
Artičoke su pravi prebiotički šampion, a ujedno i snažan saveznik jetre. Kada se ove namirnice kombinuju, dobijate pravi obrok za vašu crevnu floru.
Ponekad i pored najbolje ishrane ne uspevamo da održimo balans između dobrih i loših bakterija. U tim situacijama, dodatna podrška, kao što je probiotik, može napraviti veliku razliku. NutriBiotic Fit je probiotik formulisan da pomogne upravo tamo gde je najpotrebnije, u stomaku.
Njegovi pažljivo birani sastojci podržavaju razvoj korisnih bakterija, smanjuju nadutost i olakšavaju varenje. Takođe, pomaže u obnavljanju crevne mikrobiote, jača barijernu funkciju crevne sluzokože i smanjuje šanse da se patogene bakterije razmnože. Kada je varenje u balansu, prirodno dolazi i do stabilizacije apetita, energije i raspoloženja tokom dana.
Ako želite dodatnu podršku svom organizmu, posebno u stresnim periodima, tokom oporavka ili nakon terapije antibioticima, NutriBiotic Fit je praktičan i prirodan izbor.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Korisne bakterije doprinose varenju, jačaju imunitet i štite organizam od infekcija. Štetne bakterije, s druge strane, mogu izazvati upale, gasove, dijareju i smetnje u radu digestivnog trakta. Balans između ove dve grupe je ključan za opšte zdravlje.
Najčešći znaci su nadimanje, gasovi, dijareja, zatvor, umor, pad imuniteta i promene raspoloženja. Ako se često osećate iscrpljeno i imate problema sa varenjem, moguće je da vaša mikrobiota nije u balansu.
Da, unosom fermentisane hrane, vlakana i probiotika možete značajno uticati na povećanje broja dobrih bakterija u crevima. Takođe, važno je smanjiti unos rafinisanih šećera i izbegavati nepotrebnu upotrebu antibiotika. Redovna fizička aktivnost i kvalitetan san dodatno doprinose u održavanju zdravog mikrobioma.
Kao dodatnu podršku, možete koristiti i formulacije poput NutriBiotic Fit, koji sadrži pažljivo odabrane probiotske kulture i sastojke koji hrane korisne bakterije i potpomažu u obnavljanju crevne ravnoteže, posebno kada je narušena ishranom, stresom ili antibiotskom terapijom.
To zavisi od stanja crevne flore i navika. U blažim slučajevima, poboljšanja se vide za dve do četiri nedelje. Kod većeg disbalansa, oporavak može trajati i nekoliko meseci, uz promene u ishrani i stil života.
Ne trajno, ali značajno narušavaju mikrobiotu. Obično se flora obnavlja, ali nekada su potrebni probiotici ili promena ishrane da bi se ravnoteža vratila. Uvek se savetuje oprezna upotreba antibiotika i dodavanje podrške u vidu probiotika. U takvim situacijama, NutriBiotic Fit može biti odličan saveznik jer sadrži kombinaciju probiotskih kultura i prebiotskih vlakana koji zajedno pomažu obnavljanju zdrave crevne flore i jačanju odbrane organizma
One se brzo šire kada nema dovoljno dobrih bakterija da ih drže pod kontrolom. Tada dolazi do disbioze što se manifestuje kroz nadimanje, dijareju, slab imunitet i hronični umor. Štetne bakterije često proizvode toksine koji dodatno oštećuju crevnu sluzokožu.
Da. Creva i mozak komuniciraju putem takozvane crevo-mozak ose. Korisne bakterije utiču na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina. Disbalans u crevima može uticati na raspoloženje, uzrokovati anksioznost ili depresiju.
Da, sve više istraživanja povezuje disbiozu sa bolestima poput gojaznosti, dijabetesa, autoimunih oboljenja i hroničnih upala. Održavanje zdrave mikrobiote može biti važan korak u prevenciji i podršci kod takvih stanja.
