Skoro svako je osetio tu iznenadnu i upornu želju da odmah pojede nešto slatko. Bez obzira da li ste siti ili gladni, umorni ili pod stresom, žudnja za slatkišima ume da se javi u najnezgodnijem trenutku i teško joj je odoleti. Možda mislite da je to samo slabost volje, ali istina je mnogo složenija i zanimljivija.
U nastavku otkrivamo zašto organizam toliko traži šećer, šta sve stoji iza te potrebe, kako da je razumete i naučite da je držite pod kontrolom, ali bez osećaja krivice. Ako želite da naučite kako prepoznati signale svog tela i izgraditi zdrav odnos prema slatkom, nastavite sa čitanjem.
Žudnja za slatkišima ne javlja se slučajno. U većini slučajeva, iza te snažne potrebe stoje dublji uzroci, fiziološki, emocionalni i psihološki. Naš organizam koristi šećer kao brz izvor energije, ali problem nastaje kada se isti koristi kao emocionalna uteha, a ne kao stvarna nutritivna potreba. Hajde da pogledamo kako emocije utiču na ovu žudnju.
Žudnja za slatkim može imati različite uzroke, a jedan od najčešćih krije se u našem emocionalnom i psihološkom stanju.
Kod osoba koje se bore sa depresijom, često dolazi do smanjenog nivoa serotonina – hormona sreće. Slatkiši mogu privremeno podići nivo serotonina, zbog čega osoba instinktivno poseže za njima. To stvara začarani krug: osećaj tuge → unos slatkog → kratkoročno olakšanje → nova tuga kada efekat prođe → ponovna potreba za slatkim.
Stres povećava lučenje kortizola – hormona koji može povećati želju za brzom energijom, naročito za ugljenim hidratima i šećerom. Kada ste pod pritiskom, slatkiši deluju kao brz „popravljač raspoloženja“. Nažalost, taj efekat traje kratko, a zatim sledi umor, osećaj krivice i još veća potreba za slatkim.
Dugoročno, ova navika može postati automatska reakcija na napetost, bez obzira na to da li postoji stvarna glad. Zato je važno osvestiti šta zaista stoji iza te želje i pronaći zdravije načine za oslobađanje od stresa, poput fizičke aktivnosti, šetnje ili jednostavnog predaha.
Hormoni igraju ključnu ulogu u tome kako se osećamo i šta nam telo „traži“. Tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze, mnoge osobe primećuju pojačanu žudnju za slatkišima. To je zbog oscilacija u hormonima poput estrogena, progesterona i insulina, koji mogu uticati na raspoloženje i potrebu za određenim namirnicama. Takođe, hormonski disbalans, kao kod insulinske rezistencije ili problema sa štitnom žlezdom, može pojačati potrebu za šećerom.
Kada telo ne dobija dovoljno hranljivih materija, posebno magnezijuma, hroma, vitamina B i zdravih masti, ono pokušava da nadoknadi energiju na najbrži način, tražeći šećer. Na primer, manjak magnezijuma može povećati želju za čokoladom, jer tamna čokolada sadrži ovaj mineral. Ako obroci nisu uravnoteženi, vrednosti glukoze u krvotoku mogu oscilirati, što dodatno podstiče napade gladi i želje za slatkim.
Ponekad žudnja za slatkim nije ni fizička ni emocionalna, već navika. Ako neko godinama završi ručak desertom, mozak usvaja to kao obrazac. Tako se i bez prave potrebe javlja očekivanje „sad ide nešto slatko“. Ovakva navika može postati automatska, a da toga nismo ni svesni. Dobra vest je da, kao što je usvojena, navika se može i promeniti, uz malo strpljenja i doslednosti. Zamena slatkiša zdravijim opcijama ili pravljenje pauze posle obroka pomažu u prekidanju tog automatizma.
S vremena na vreme pojesti parče torte ili kockicu čokolade je sasvim u redu. Problem nastaje kada slatkiši postanu svakodnevni saputnici uz kafu, posle ručka, kad smo nervozni ili kad nam treba „nešto da pregrizemo“. Na duže staze, ta navika može ozbiljno uticati na zdravlje, a ne samo na kilažu. Hajde da pogledamo kako oni utiču na zdravlje .
Šećer brzo podiže nivo glukoze u krvotoku (hiperglikemija). Ako se to dešava često, telo se umara u pokušaju da sve reguliše, a to može dovesti do insulinske rezistencije i na kraju, dijabetesa tip 2. To ne znači da će vam svaka čokoladica napraviti problem, ali redovna i prekomerna konzumacija itekako može.
Verovatno ste još kao deca čuli da slatkiši kvare zube – i to je tačno. Šećer hrani bakterije u ustima, a one stvaraju kiseline koje oštećuju gleđ. Rezultat? Karijes, preosetljivost i česti odlasci zubaru.
Slatkiši su puni kalorija, ali vas ne zasite. Pojedete keks i odmah biste još jedan. Tako se vrlo lako unese više kalorija nego što vam zaista treba, pa višak odlazi pravo u masne naslage. A kada to postane svakodnevno, kilogrami se gomilaju neprimetno i negativno utiču na zdravlje organizma.
Naročito problematični su proizvodi s dodatim fruktoznim sirupom, koji često nalazimo u gaziranim pićima i industrijskim slatkišima. Ovaj šećer opterećuje jetru, a vremenom može izazvati stanje poznato kao masna jetra, čak i kod osoba koje ne piju alkohol.
Zvuči poznato? Pojedete nešto slatko i odmah vam bude bolje. Ali već za sat vremena, osećate se iscrpljeno i nervozno. To je zato što šećer izaziva nagli skok, a zatim brzi pad šećera u krvi. I tako ulazite u začarani krug: sve češće vam treba „nešto slatko“ da se podignete.
Previše šećera u ishrani ne deluje direktno na srce kao mast, ali može povećati krvni pritisak, nivo triglicerida i izazvati upale u telu koje loše utiču na zdravlje a pogoduju razvitku raznih bolesti. Sve to povećava rizik od srčanih bolesti, što je još jedan razlog da sa slatkišima budemo umereni.
Ako imate utisak da vas šećer „zove“ svaki dan, niste sami. Dobra je znati – ta potreba može da se smanji i kontroliše. Nema magičnog rešenja, ali uz nekoliko jednostavnih koraka, možete postepeno osloboditi telo i um od stalne žudnje za slatkim.
Kada obroci sadrže dovoljno proteina, zdravih masti i vlakana, telo je duže sito, a nivo šećera u krvi stabilan (normoglikemija). To znači manje „skokova“ i padova energije i manju potrebu za brzom dozom slatkog. Počnite dan hranom koja vas zaista nahrani, umesto da preskačete doručak i kasnije posegnete za čokoladicom.
Duge pauze bez hrane često vode ka naglim napadima gladi i tada najlakše posegnemo za nečim slatkim. Kada je u pitanju ishrana, uvođenje manjih, redovnih obroka i zdravih užina može pomoći da se stabilizuje nivo šećera u krvi i smanji potreba za brzom hranom. Šaka orašastih plodova, voće ili jogurt s probioticima sve to može biti odličan izbor za celokupno zdravlje.
Ne morate se potpuno odreći slatkog, važno je da birate bolje opcije. Umesto čokoladica, probajte tamnu čokoladu sa visokim procentom kakaa, ili domaće ovsene kuglice bez dodatog šećera. Ove zamene kada je u pitanju ishrana, mogu zadovoljiti želju, a pritom ne izazivaju nagli skok šećera.
Ponekad žudnja za slatkim nije fizička već emotivna. Ako ste pod stresom, umorni, tužni ili pod pritiskom, vrlo je moguće da vam slatko služi kao uteha. U takvim trenucima može pomoći razgovor s bliskom osobom, vođenje dnevnika, šetnja, duboko disanje ili lagana fizička aktivnost. Ako primetite da je potreba za šećerom vezana za emocije, nemojte je ignorisati već joj pristupite sa razumevanjem.
Želja za slatkišima nije uvek bezazlena. Ako imate osećaj da ne možete da kontrolišete unos šećera, da vas stalno prati osećaj krivice, ili ako slatkiši postaju beg od problema i emocija , to može biti znak dubljeg izazova.
Naročito ako uz žudnju dolazi i nagli pad energije, promene raspoloženja, nesanica ili problemi sa težinom, korisno je da se obratite nutricionisti, endokrinologu ili psihologu. Stručna podrška može pomoći da se otkriju pravi uzroci žudnje bilo da su u pitanju hormoni, nedostatak nutrijenata, emotivne potrebe ili navike. I važno je da se krene ka konkretnim rešenjima.
Tražiti pomoć nije znak slabosti, već znak brige o svom telu. I što pre krenete, to će promena biti lakša.
Neke namirnice prirodno pomažu da se osećate sito, stabilizuju glikemijske vrednosti u krvotoku i umanjuju želju za brzom dozom šećera. Evo nekoliko jednostavnih, ali moćnih saveznika:
Zahvaljujući sadržaju hroma i antioksidanasa, paradajz pomaže da se stabilizuje glikemijska vrednost u krvotoku. Osim toga, osvežava i može zavarati potrebu za „grickanjem“. Dodajte ga u salatu, sendvič ili pojedite samostalno sa malo maslinovog ulja.
Prirodno slatke, bogate vlaknima i vodom, jabuke su idealne kada poželite nešto slatko, ali zdravo. Vlakna usporavaju varenje, pa se šećer postepeno oslobađa i duže ste siti. Još ako ih kombinujete sa malo kikiriki putera, dobićete užinu koja zadovoljava i slatku i slanu želju.
Možda ne deluje kao „borac protiv žudnje“, ali upravo zahvaljujući visokom sadržaju vode i vlakana, zelena salata pomaže da se osetite sito i osveženo. Kad jedete više svežeg povrća, manja je potreba za praznim kalorijama iz slatkiša.
Bogata proteinima, jaja pomažu u regulaciji hormona gladi, posebno grelina. Kada je doručak bogat proteinima kao što su jaja sa povrćem ili integralnim tostom, manja je šansa da ćete oko podne posegnuti za čokoladicom.
Suplementi mogu biti značajna podrška kada organizam šalje signale da mu nešto nedostaje. Česta žudnja za slatkišima može ukazivati na neravnotežu u crevnoj flori, nedostatak hroma, magnezijuma ili vitamina B, kao i na problem sa regulacijom glukoze u krvi.
U tim slučajevima, pametno odabrani suplementi mogu pomoći. Na primer:
Važno je znati da suplementi nisu čarobno rešenje, ali mogu biti dragoceni saveznik uz pravilnu ishranu i zdrav način života. Pre korišćenja bilo kog dodatka ishrani, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom ili farmaceutom.
Kada govorimo o žudnji za slatkim, creva igraju mnogo veću ulogu nego što mnogi misle. Disbalans između dobrih i loših bakterija u mikrobiomu može izazvati konstantnu potrebu za šećerom, jer određene štetne bakterije bukvalno „traže“ slatko da bi opstale.
NutriBiotic Fit je pažljivo formulisan dodatak ishrani koji kombinuje probiotske bakterije, prebiotike, ali i ključne mikronutrijente koji zajedno deluju na uzrok problema, a ne samo na posledice.
Njegovi sastojci pomažu u:
NutriBiotic Fit sadrži:
Ako imate utisak da slatkiši upravljaju vašim izborima, možda je vreme da pružite podršku svom organizmu iznutra. Kada uspostavite balans u crevima i obezbedite pravilnu nutritivnu podršku, potreba za šećerom prirodno opada.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Slatkiši brzo podižu vrednosti glukoze u krvotoku, što našem mozgu stvara osećaj zadovoljstva. Zato ih često tražimo u trenucima umora, stresa ili kada nam nedostaje energije tokom dana. Taj brzi „energetski šut“ može stvoriti začarani krug, što češće posežemo za slatkim, to telo više „traži“ istu vrstu nagrade.
Prava glad dolazi postepeno i ne bira, jede vam se bilo šta hranljivo. Žudnja je iznenadna, specifična i često vezana za emocije. Ako želite konkretno slatkiš (npr. čokoladu), verovatno je reč o žudnji, a ne o stvarnoj fizičkoj potrebi.
Apsolutno. Hormoni poput insulina, kortizola i leptina igraju važnu ulogu. Na primer, kod žena su promene u nivou estrogena i progesterona tokom ciklusa čest uzrok pojačane potrebe za slatkim. I hroničan stres, koji podiže kortizol, može pojačati potrebu za šećerom.
Umesto klasičnih slatkiša, probajte parče tamne čokolade, sveže voće, ovsene kuglice bez šećera ili jogurt s cimetom. Imajte pri ruci unapred pripremljene zdrave opcije kako ne biste posegnuli za prvom čokoladicom koju vidite.
Da, i to često. Kada smo pod stresom, organizam teži brzoj utehi i energiji, a šećer je najbrže rešenje. Redukovanje stresa kroz fizičku aktivnost, šetnje, tehnike disanja i kvalitetan san može značajno smanjiti potrebu za slatkim.
NutriBiotic Fit deluje tako što kombinuje probiotske sojeve koji obnavljaju zdravu crevnu floru, čime se smanjuje uticaj loših bakterija koje pojačavaju žudnju za šećerom. Osim probiotika, sadrži i hrom pikolinat koji stabilizuje vrednost glukoze u krvotoku, vitamin B6 koji podržava hormonsku ravnotežu i smanjuje nervozu, kao i inulin, prirodni prebiotik koji produžava osećaj sitosti. Zajedno, ovi sastojci pomažu u kontroli apetita i smanjenju potrebe za slatkim.
Ako osećate da ne možete sami da se izborite sa stalnim impulsima za slatkišima, a to utiče na vaše zdravlje, raspoloženje ili svakodnevni život, vreme je da se obratite nutricionisti, psihologu ili endokrinologu. Traženje pomoći je znak snage, ne slabosti.
Ostali članci
Proteini su mnogo više od hrane za mišiće, oni su osnovna građa našeg tela. Učestvuju u stvaranju ćelija, regeneraciji tkiva,
Kiseli kupus je mnogo više od tradicionalne zimnice, u pitanju je prirodna bomba zdravlja koja čuva imunitet, poboljšava varenje i
Sinbiotik je možda nova reč u svetu zdravlja creva, ali njegova ideja je jednostavna – kombinovati najbolje od prebiotika i
