Metabolički sindrom možda deluje kao težak medicinski izraz, ali je zapravo svakodnevnica mnogih ljudi. To nije jedna bolest već skup medjusobno povezanih faktora rizika koji povećavaju verovatnoću za razvoj kardiovaskularnih bolesti ali i bolesti kao što su masna jetra i dijabetes tipa 2.
Dobra vest je da protiv nastanka tih bolesti možemo nešto da uradimo. Male promene u ishrani, više kretanja i manje stresa mogu pomoći da se telo vrati u ravnotežu i poveća celokupno zdravlje. U nastavku ćemo objasniti kako da prepoznate simptome i postepeno uvedete navike korisne za vaše zdravlje, bez stresa i bez osećaja krivice.
Metabolički sindrom je skup problema poput visokog pritiska, šećera, lošeg holesterola, povišenih triglicerida i masnoće oko stomaka. Kada se udruže, povećavaju rizik od ozbiljnih bolesti, poput kardiovaskularnih ali i drugih oboljenja.
Ne boli i ne daje jasan znak, ali telo šalje signale. Dobra stvar je što se sve može držati pod kontrolom uz promenu navika, bez panike, samo korak po korak.
Metabolički sindrom i metabolički poremećaj zvuče slično, ali nisu isto. Sindrom znači da imate više problema u isto vreme, visok pritisak, šećer, holesterol i masnoće oko stomaka. Telo tada radi pod pritiskom i raste rizik od bolesti.
Poremećaj, s druge strane, može biti samo jedna od tih bolesti ili oboljenja, na primer, samo povišen šećer. Dakle, sindrom znači da imate tri i više problema u isto vreme, a poremećaj može biti samo jedan od njih.
Lekari ne postavljaju dijagnozu „od oka“. Postoji nekoliko tačnih pokazatelja koje gledaju. Ako imate tri ili više od sledećih problema, smatra se da postoji metabolički sindrom, i to znači da treba da reagujete:
Kad se više ovih faktora „skupi“, to je znak da telo radi pod pritiskom. I nije tu stvar samo u brojkama, već u tome da ovo stanje može da vodi ka ozbiljnijim zdravstvenim problemima.
Ali, ono što mnogi zaborave, sve ovo se može držati pod kontrolom. Ishrana, kretanje, san, manji stres, to su stvari koje svi možemo da menjamo postepeno. Nije lako, ali je moguće. Važno je samo da ne čekamo da se simptomi pogoršaju, već da na vreme povedemo računa o sebi.
Metabolički sindrom ne nastaje „preko noći“. Najčešće je rezultat više različitih faktora koji se godinama nadovezuju jedni na druge. Evo najvažnijih pokretača:
Neko jednostavno „vuče“ porodičnu sklonost ka visokom pritisku, šećeru ili holesterolu. To ne znači da je sve unapred odlučeno, ali genetika može postaviti teren na kome loše navike lakše uzmu maha.
Previše brze hrane, industrijskih slatkiša i gaziranih pića, a premalo povrća, integralnih žitarica i kvalitetnih proteina vodi ka višku kilograma i generalnoj gojaznosti, ali posebno oko struka. Taj „stomačić“ nije samo estetski problem; upravo masnoća na stomaku šalje signale koji pogoršavaju šećer, masnoće i pritisak kod osoba koje su se predali gojaznosti.
Kad se malo krećemo, telo troši manje energije, šećer u krvi duže ostaje povišen, a masnoća se lakše taloži. Čak i kratke svakodnevne šetnje mogu smanjiti ovaj rizik, ali ako danima dominira sedenje, šanse za metabolički sindrom rastu.
Kada ćelije postanu „gluve“ na insulin, pankreas mora da luči sve više ovog hormona da bi šećer ostao u granicama. Vremenom insulin počinje da se zadržava na visokom nivou, što podstiče gomilanje masnoće, podstiče gojaznost osobe i tako dodatno gura u pravcu visokog šećera i pritiska.
Stalna napetost i nedovoljno (ili loše) spavanje podižu hormon kortizol. Kortizol povećava apetit, naročito želju za slatkim i otežava sagorevanje masnih naslaga. Kada se stres i loš san vuku danima, telesni signali za glad, sitost i šećer idu potpuno „van koloseka“, što utiče loše na zdravlje celog organizma.
Metabolički sindrom često prolazi „tiho“. Većina ljudi ne oseća nikakvu specifičnu tegobu dok se vrednosti šećera, pritiska i masnoća polako ne pomere iz granica normale. Ipak, postoje znaci na koje vredi obratiti pažnju:
Važno je znati da se ovi simptomi mogu pojavljivati pojedinačno ili u kombinaciji, ali ponekad su toliko blagi da se lako previde. Zato su redovni pregledi (provera kao što je nivo šećera u krvi, krvnog pritiska, masnoća i obima struka) najbolji način da na vreme otkrijete metabolički sindrom i preduzmete korake ka boljem zdravlju.
Lekari obično koriste jednostavan „check-list“ pristup da izvrše pregled: mere nekoliko ključnih vrednosti i gledaju da li se najmanje tri od pet nalaze izvan zdravih granica.
Parametar koji se meri | Granična vrednost | Šta znači ako je više/niže? |
Obim struka | > 94 cm (M) / > 80 cm (Ž) | Višak masnoće oko stomaka |
Krvni pritisak | ≥ 130/85 mmHg ili terapija | Opterećenje srca i krvnih sudova |
Šećer natašte | ≥ 5,6 mmol/L (100 mg/dL) | Nagoveštaj insulinske rezistencije |
Trigliceridi | ≥ 1,7 mmol/L (150 mg/dL) | Poremećen metabolizam masti |
HDL („dobar“) holesterol | < 1,0 mmol/L (40 mg/dL) kod muškaraca < 1,3 mmol/L (50 mg/dL) kod žena | Manja zaštita krvnih sudova |
Kako izgleda pregled?
Ako se pokaže da imate tri ili više nepovoljnih rezultata, lekar postavlja dijagnozu metaboličkog sindroma i predlaže plan promene navika (ishrana, kretanje, san) uz eventualnu terapiju.
Metabolički sindrom je tih, ali dugoročno može da napravi veliku štetu:
Dobra vest: čak i male promene od 5 % gubitka telesne mase, 30 minuta šetnje dnevno, više povrća umesto rafinisanih ugljenih hidrata mogu značajno da spuste pritisak, šećer i trigliceride. Što ranije reagujete, lakše je preokrenuti tok i sprečiti ozbiljne komplikacije.
Lečenje ovog stanja počinje promenama koje možete da uvedete sami. Lekovi su tu kada je to neophodno, ali stil života je glavni pokretač oporavka i prevencije.
I samo 5 % manje kilograma može da popravi šećer, pritisak i masnoće u krvi. Ključ je u postepenom, održivom mršavljenju bez brzih dijeta koje obično dovedu do jo-jo efekta.
Ciljajte na bar 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno (brza šetnja, plivanje, vožnja bicikla). Vežbanje poboljšava osetljivost na insulin, spušta pritisak i pomaže gubitku masnoće oko struka.
Više povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki, ribe i orašastih plodova. Manje trans-masti, šećera i rafinisanih ugljenih hidrata. Mediteranski ili DASH način ishrane su odlični modeli.
Sedam do devet sati sna stabilizuje hormone gladi (grelin) i sitosti (leptin). Neredovan ili kratak san podiže apetit i otežava mršavljenje.
Pušenje povećava upalu i rizik od srčanih bolesti. Ostaviti cigarete znači odmah smanjiti opterećenje krvnih sudova, olakšati kontrolu pritiska i smanjiti šanse za nastanak bolesti.
Hronični stres podiže kortizol, što povećava želju za kaloričnom hranom i taloženje masnoće na stomaku. Tehnike disanja, šetnja, hobi ili razgovor sa stručnjakom mogu pomoći da nivo stresa ostane pod kontrolom.
Ako promene navika nisu dovoljne ili su vrednosti značajno povišene, lekar može uvesti lekove:
Lekovi neće „poništiti“ loše navike, ali u kombinaciji s dobrim stilom života mogu znatno smanjiti rizik od komplikacija i pomoći da se postigne dugoročna kontrola metaboličkog sindroma.
Uspeh se ne meri samo brojem kilograma koji ste izgubili, već time koliko dugo možete da održite nove navike i kako se pritom osećate. Evo ključnih tačaka koje prave razliku kada je u pitanju lečenje ovog stanja:
Nažalost, da. Sve češće viđamo decu sa viškom kilograma, visokim pritiskom ili povišenim trigliceridima. Glavni razlozi su:
Dobra vest: dečji organizam se brzo prilagođava. Uz više kretanja, balansiranu ishranu i podršku roditelja, rizični faktori mogu da se vrate u normalu mnogo brže nego kod odraslih.
Cilj je da se problem nikada ne razvije. To podrazumeva:
Ako su se prvi znaci (visok pritisak, povišen šećer, veći obim struka) već pojavili:
Što se ranije reaguje, manja je šansa da metabolički sindrom pređe u dijabetes ili srčanu bolest. Male, dosledne promene danas, velika razlika za zdravlje sutra.
Nauka danas jasno pokazuje da je crevna mikrobiota usko povezana sa metabolizmom. Kada korisne i “loše” bakterije nisu u ravnoteži javlja se hronična upala niskog intenziteta koja remeti osetljivost na insulin i pogoduje rastu triglicerida, lošeg holesterola i nastanku masnoća u predelu stomaka. Ukratko, nezdrav mikrobiom daje vetar u leđa baš onim faktorima koji čine metabolički sindrom.
NutriBiotic Fit sadrži pažljivo birane probiotske sojeve koji:
Kada se uzme uz uravnoteženu ishranu, redovno kretanje i kvalitetan san, NutriBiotic Fit može biti važna karika u sklopu prirodnih strategija za suzbijanje metaboličkog sindroma.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
Može se vratiti u normalu ili bar znatno ublažiti, ako promenite ishranu, uvedete redovno kretanje, popravite san i držite stres pod kontrolom. Kod nekih ljudi, laboratorijski nalazi i pritisak se potpuno normalizuju; kod drugih je cilj da budu što bolji uz minimalnu terapiju. Ključno je da promene budu trajne, a ne kratkoročna „dijeta“.
Nažalost, da. Sve više tinejdžera i mladih odraslih ispunjava kriterijume za metabolički sindrom, uglavnom zbog brze hrane, gaziranih napitaka i mnogo sedenja. Dobra vest je da se mlađi organizam brže „vraća u kolosek“ ako se na vreme uvedu zdrave navike.
Već posle 4-6 nedelja zdravije ishrane i redovnog vežbanja mnogi vide pad kada je u pitanju nivo triglicerida i šećera, a obim struka počinje da se smanjuje. Krvni pritisak i “dobar” HDL holesterol ponekad traže malo duže (3-6 meseci) da pokažu pravi napredak.
Nema „jedne savršene“ dijete, ali se mediteranski i DASH način ishrane najčešće preporučuju. Oslanjaju se na povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, ribu, orašaste plodove i maslinovo ulje, uz minimalno rafinisanih šećera i trans-masti. Važno je da porcije budu umerene i da obroci budu redovni.
Najjednostavnije je izmeriti šećer i insulin natašte, a po potrebi uraditi i OGTT (oralni test tolerancije glukoze). Najbolje je da se o tumačenju rezultata ovih merenja i testa tolerancije glukoze, posavetujete s endokrinologom ili nutricionistom.
Ostali članci
Proteini su mnogo više od hrane za mišiće, oni su osnovna građa našeg tela. Učestvuju u stvaranju ćelija, regeneraciji tkiva,
Kiseli kupus je mnogo više od tradicionalne zimnice, u pitanju je prirodna bomba zdravlja koja čuva imunitet, poboljšava varenje i
Sinbiotik je možda nova reč u svetu zdravlja creva, ali njegova ideja je jednostavna – kombinovati najbolje od prebiotika i
