Na prvi pogled možda mislite da su svi kilogrami isti. Ali nisu. Neke masti samo menjaju izgled tela, dok druge kao što su visceralne masti mogu tiho narušiti zdravlje iznutra, bez jasnih znakova.
Za razliku od potkožnih masnoća koje možete da vidite i opipate, visceralne masti se skupljaju duboko u stomaku, oko vitalnih organa kao što su jetra, pankreas i creva. Upravo tu i leži njihova opasnost.
Ako ste ikada imali osećaj „čvrstog stomaka“ koji se ne povlači bez obzira na dijetu ili vežbanje, moguće je da imate povišen nivo upravo tih masti.
U ovom tekstu saznaćete:
– šta su zapravo visceralne masti i kako nastaju,
– zašto su povezane sa ozbiljnim bolestima,
– i koje korake možete da preduzmete da ih postepeno i trajno smanjite.
Zdravlje počinje iznutra – hajde da vidimo kako da ga očuvate.
Visceralne masti su one „skrivene“ masnoće koje se ne vide spolja ali mogu biti opasnije od onih koje se nakupljaju ispod kože. To su masne naslage koje se stvaraju duboko unutar stomaka, oko unutrašnjih organa poput jetre, pankreasa i creva. Za razliku od potkožnih masnoća (onih koje možemo da „uhvatimo“), visceralne masti nisu lako primetne ali mogu ozbiljno uticati na zdravlje.
One su povezane sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, povišenog pritiska, problema sa srcem i upalnim procesima u telu. Zbog toga ih lekari često nazivaju „tihim opasnostima“
Visceralne masti se nalaze u trbušnoj duplji, tačno oko važnih unutrašnjih organa:
– jetre
– bubrega
– pankreasa
– creva
Zato ih spolja ne vidimo, čak i kada osoba izgleda relativno mršavo. Neki ljudi sa „ravnim stomakom“ mogu imati visok nivo ovih masnoća i biti u riziku, dok drugi s malo više potkožne masti mogu imati zdraviju unutrašnju sliku.
Najčešće se gomilaju ako imate malo fizičke aktivnosti, unosite mnogo rafinisanih šećera i ugljenih hidrata, ako ste pod hroničnim stresom ili imate hormonski disbalans. Dobra vest je da upravo promene u ishrani i kretanje najbrže utiču na smanjenje visceralnih masti.
Visceralne masti se ne pojavljuju bez razloga. One se najčešće gomilaju postepeno kao rezultat načina života, stresa, ishrane i genetike. Evo koji su najčešći uzroci:
Nezdrava ishrana podrazumeva unošenje velike količine prerađenih ugljenih hidrata, rafinisanog šećera, gaziranih pića i brze hrane.Nezdrava ishrana je jedan od glavnih razloga zašto nakupljamo visceralnu mast. Telo višak energije skladišti upravo tamo gde je najmanje želimo, duboko u stomaku, oko organa.
Ako se malo krećete, telo troši manje energije. Mišići tada slabije koriste glukozu, a višak se lakše pretvara u masti posebno u one koje se talože oko unutrašnjih organa. Redovno kretanje pomaže telu da sagori masnoće iznutra, ne samo spolja.
Kada ste pod stresom, telo luči kortizol hormon koji podstiče skladištenje masti upravo u predelu stomaka. Dugotrajan stres i narušena hormonska ravnoteža (npr. kod insulinske rezistencije) dodatno pogoduju nakupljanju visceralnih masti.
Na raspored masnih naslaga utiče i genetika. Neki ljudi su jednostavno skloniji da višak masti talože oko struka i unutrašnjih organa. Iako gene ne možemo da menjamo, možemo uticati na to kako se ponašaju, kroz ishranu, kretanje i brigu o sebi.
Visceralne masti su one koje ne vidimo u ogledalu. One se nalaze duboko u stomaku, oko organa kao što su jetra, pankreas i creva. I upravo zato su mnogo opasnije od onih koje se talože ispod kože. Problem je što mogu godinama da rastu a da ih i ne primetite.
Kada se u stomaku nakupi previše ovih masti, srce počinje da trpi. One utiču na pritisak, holesterol i prave hroničnu upalu u telu. Sve to zajedno povećava rizik od infarkta ili šloga i to čak i kod ljudi koji na prvi pogled deluju „zdravo“.
Visceralne masti ometaju normalan rad insulina, što može da dovede do insulinske rezistencije, a zatim i do dijabetesa. Često se dešava da ljudi sa „čvrstim“ stomakom ni ne znaju da su već na tom putu, dok ne urade analize.
Ove masti nisu „neaktivne“. One luče supstance koje remete hormone i to može uticati na raspoloženje, san, apetit, ali i na to koliko brzo sagorevate kalorije. Telo jednostavno ulazi u neku vrstu haosa.
Kod žena, višak visceralnih masti može uticati i na ravnotežu hormona, što povećava rizik od hormonski zavisnih tumora, poput karcinoma dojke. Nije to jedini uzrok, naravno, ali jeste jedan od onih koje možemo kontrolisati.
Zamislite da ne pijete alkohol, a jetra vam se ponaša kao da jeste. To se zove nealkoholna masna bolest jetre, i često dolazi upravo od viška visceralnih masti. Vremenom može dovesti do ozbiljnih oštećenja jetre a da to ni ne znate dok ne postane kasno.
Visceralne masti su nezgodne jer ih ne vidimo. Možda izgledate „normalno“, možda čak i mršavo, a da ih imate više nego što bi trebalo. Zato nije dovoljno gledati samo u vagu već treba obratiti pažnju na signale koje telo šalje i koristiti nekoliko jednostavnih metoda.
Jedan od najbržih načina da procenite stanje jeste merenje struka. Ako ste muškarac i vaš obim struka je preko 94 cm, ili žena sa preko 80 cm, to može biti znak da se masti talože upravo oko unutrašnjih organa.
Još važnije: ako imate „tvrđi“ stomak koji se ne menja ni uz dijetu, to je često znak visceralnih masti, za razliku od mekih, potkožnih naslaga koje se lakše tope.
BMI (indeks telesne mase) može dati okvirnu sliku, ali nije uvek precizan posebno kod ljudi sa mišićavom građom ili kod onih koji imaju normalnu težinu, a višak masnoće na pogrešnim mestima.
Zato se sve češće koristi i odnos struka i visine (WHtR): ako vam je obim struka veći od polovine visine, postoji rizik da imate višak visceralnih masti — čak i ako vaga kaže da ste „ok“.
Za najtačniju procenu koristi se dijagnostika poput:
Količina visceralnih masti u telu ne može se uvek tačno proceniti metrom ili vagom, jer se one nalaze duboko u trbušnoj duplji – oko unutrašnjih organa. Zato se njihovo prisustvo najčešće meri pomoću bioimpedansnih vaga, DEXA skenera ili MRI/CT pregleda.
Na većini aparata koji mere visceralne masti, rezultat se prikazuje kao skala od 1 do 59, gde:
U nekim slučajevima, lekar može proceniti rizik i na osnovu obima struka:
Važno je znati da čak i osobe sa „normalnom“ težinom mogu imati visok nivo visceralnih masti. Zato je korisno povremeno proveriti te vrednosti posebno ako imate porodičnu istoriju dijabetesa, visok pritisak ili sedeći način života.
Dobra vest je da visceralnu mast možete smanjiti ali ne preko noći i ne čudotvornim rešenjima. Potrebna je doslednost, ali i razumevanje da nije poenta u dijetama koje kratko traju, već u trajnim navikama koje stvaraju razliku iznutra.
Zdrava ishrana podrazumeva izbacivanje šećera i prerađene hrane. To ne znači da morate da budete na strogoj dijeti, već da birate pametnije:
– Više povrća i vlakana
– Manje rafinisanih ugljenih hidrata (grickalice, slatkiši, šećer)
– Dovoljno proteina i zdravih masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba)
– Manje alkohola i gaziranih pića
Ako volite da jedete, ne morate da gladujete, samo naučite kako da jedete pametnije.
Trening je ključan faktor. Posebno dobro deluju vežbe visokog intenziteta (HIIT) i kardio, jer pokreću telo da sagoreva masti čak i nakon treninga. Ne mora to biti teretana, brza šetnja, vožnja bicikla, ples ili preskakanje vijače mogu dati odlične rezultate.
Ključ je da se znojite redovno i da ne odustanete posle prve nedelje.
Hroničan stres povećava kortizol hormon koji podstiče taloženje visceralnih masti. Ako stalno „gorite iznutra“, telo to tumači kao opasnost i kreće da čuva masti oko vitalnih organa.
Nađite svoje male rituale za opuštanje: šetnja, duboko disanje, druženje, priroda, manje društvenih mreža. Mirno telo bolje sagoreva masnoće.
Možda ne zvuči kao nešto važno, ali san je moćan saveznik. Ljudi koji spavaju manje od 6 sati tokom noći češće imaju povišen nivo visceralnih masti. Telo mora da se regeneriše, da bi moglo da topi ono što mu ne treba.
Pokušajte da spavate 7–8 sati svake noći, bez ekrana pre spavanja i uz rutinu koja vas smiruje.
Ne očekujte da će se promene dogoditi za 7 dana. Visceralne masti ne nestaju odmah, ali ako istrajete počinju da se povlače iznutra, i to menja sve: energiju, raspoloženje, zdravlje.
Ne brojite svaki gram, pratite kako se osećate, kako spavate, da li vam se smanjuje obim struka. To su znaci da ste na pravom putu.
Suplementi nisu magično rešenje, ali mogu biti odlična podrška ako već radite na ishrani, fizičkoj aktivnosti i spavanju. Neki sastojci imaju dokazano dejstvo u borbi protiv viška masti, posebno u predelu stomaka.
Najčešće korišćeni suplementi koji mogu pomoći su:
– Omega-3 masne kiseline – smanjuju upale i pomažu boljoj insulinskoj osetljivosti.
– Probiotici – sve više istraživanja pokazuje da zdrav mikrobiom može uticati na raspodelu masti.
– Zeleni čaj (EGCG) – prirodni antioksidans koji ubrzava metabolizam.
– Hrom i magnezijum – korisni kod regulacije šećera i žudnje za slatkim.
Važno je da ih ne koristite kao zamenu za promene u životnim navikama, već kao dodatak zdravom stilu života.
U poslednje vreme sve više stručnjaka govori o tome da zdrav mikrobiom igra ključnu ulogu u održavanju telesne težine i smanjenju visceralnih masti. Kada su creva u balansu, telo bolje koristi hranu, stabilizuje šećer i reguliše upalne procese.
NutriBiotic Fit je posebno formulisani probiotik koji pomaže upravo tu gde sve počinje, u crevima.
NutriBiotic Fit – Probiotik
Prirodna podrška iznutra. Ako ste već krenuli putem zdravijih navika, ovo može biti sjajan dodatak.
NutriBioticFit – kvalitet nema alternativu
ZDRAV METABOLIZAM POČINJE PRAVIM IZBORIMA
NutriBioticFit je sinergistička formulacija sa naučno dokazanom efikasnošću u regulaciji metaboličkih funkcija, imunomodulaciji i poboljšanju crevne mikrobiote. Ima značajan doprinos u kliničkom pristupu regulaciji telesne mase i metaboličkom zdravlju.
To su masti koje se skupljaju duboko u stomaku, oko unutrašnjih organa kao što su jetra, pankreas i creva. Za razliku od potkožnih masti koje možete da opipate, ove ne vidite ali zato imaju daleko veći uticaj na zdravlje.
Najjednostavniji pokazatelj je obim struka. Ako ste muškarac sa preko 94 cm, ili žena sa više od 80 cm u struku, moguće je da imate povećanu količinu visceralnih masti. Ako vam je stomak „čvrst“, a ne mek, to je još jedan mogući znak.
Ne sasvim precizno. Možete imati dobru procenu uz pomoć odnosa struka i visine, ili specijalnih vaga koje mere telesnu kompoziciju. Ali za potpunu sliku CT, MRI ili ultrazvuk daju najpouzdanije rezultate.
Da, i to češće nego što mislite. Osobe koje imaju tzv. “skinny fat” građu mogu spolja delovati mršavo, a da iznutra imaju visok procenat masnoće, posebno oko organa. Zbog toga se ne treba oslanjati samo na broj kilograma.
Da. Možete izgubiti visceralne masti, a da vaga ostane ista jer se istovremeno može povećati mišićna masa. Zato je mnogo važnije pratiti obim struka, energiju i opšte stanje tela, a ne samo kilograme.
U procenatima, do 10–15% ukupne telesne masti može biti visceralna, ali najbolje je meriti kolika je visceralna mast indirektno kroz obim struka i opšte stanje zdravlja. Idealno je da struk bude manji od polovine visine.
Višak ovih masti povećava rizik od ozbiljnih problema: srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, visokog pritiska, masne jetre, pa čak i nekih vrsta teških i neizlečivih bolesti. Osim toga, može uticati i na hormone, energiju, raspoloženje i san.
